Ne pamti se u ovim krajevima – ovca ojagnjila šest jaganjaca!

Domaćinstvo Ljubiše Stojanovića u selu Donji Barbeš u opštini Gadžin Han, ovih dana puno je gostiju, a ima i veliki razlog za slavlje. Njihova ovca Marina, kako je zovu, ojagnjila je šest jaganjaca! Porodica Stojanović prima čestitke sa svih strana.

Ljubiša nam je ispričao kako se iznenadio kao nikad u životu. On je došao da obiđe stado pošto mu je kuća malo dalje i video da je ovca ojagnjila dva jagnjeta. Dok sam ovcu prebacio u drugu štalu, vidim da ima i treće. Ja to inače radim od detinjstva i imam iskustva, iako nisam veterinar, kaže Ljubiša koga, kako kaže, svi znaju pod nadimkom Tarzan.

Opet pogledam, vidim i četvrto. Ja gledam i pitam se šta je ovo, kao prasići. Nije prošlo 10 minuta, kad vidim dva komada jedno za drugim, u istoj posteljici. Sve sam ih očistio, doneo slamu, stavio ih kod majke i otišao do kuće da donesem mleko. Sestra mi je dala kozje mleko i hranili smo ih cuclama. Svakog dana nam je puna kuća gostiju, dolaze na krčmu, kako se kaže u našim krajevima kad neko ima razloga da časti.

Inače, ovaj vredan čovek kaže da ujutro izađe u 6 iz kuće i dolazi uveče u 9 i dodaje da bi mogao i stotinu grla da čuva, ali mu fali pomoć mlađih, koju nema.

Milica Stojanović, Ljubišina supruga, nije verovala kad joj je saopštio da je ovca Marina ojagnjila šestoro jagnjadi.

Bila sam zbunjena, dok nisam došla i videla, nisam verovala. Posle sam ih sklikala i postavila na društvene mreže. Svi su nas zvali da čestitaju, čak i iz inostranstva, kad su čuli da imamo prinove. Dolaze nam komšije svakog dana, pije se i jede, častimo svakog dana. Ja pravim kozji i ovčiji sir, imam svoje mušterije. Dok je bila korona, kozji sir i surutka su bili posebno traženi. Inače, to nikad nisam radila dok nisam došla ovde, prvi put se bavim time, priča Milica.

Ja sam iz grada pa nisam imala prilike da to radim, što radim sada. Uklapam se fino, živim na selu već 10 godina, otkad sam se udala ovde. Inače sam u penziji, bila sam šnajderka, pa i sad radim neke prepravke za poznanike. Volim to što radim i ovo volim što se tiče seoskih poslova. Imamo društvo, lepo se družimo i provodimo. Na selu se živi mnogo smirenije, opuštenije, obrađujem baštu za svoje potrebe, imamo dovoljno vremena za sve.

Svetislav Stojanović, Ljubišin otac,  rođen je 1935. godine. Iako na pragu devete decenije, ovaj deka i dalje pomaže na imanju sina i snaje, čuva ovce. Kaže da se odmalena bavio uzgojem ovaca, da do sad u svom veku nije čuo da je neka ovca ojagnjila šest jaganjaca i da je, kad su mu rekli, zaplakao od sreće.

Ja ovce volim više nego išta, kaže deda Svetislav. Volim i koze i kad ja krenem, one idu za mnom i nigde na stranu ne skreću, ponosno ističe.

Inače, ne pamti se, a nismo uspeli ni da pronađemo podatak da je ovca u ovim našim krajevima ojagnjila šest jaganjaca. Nek su živi i zdravi dalmatinci, kako ih zovu domaćini, zbog njihovih lepih šara. I da, ne kaže se badava umiljat kao jagnje. Jaganjci su sami prilazili ljudima koji su došli da ih vide.

A domaćin će imati dosta posla da osmisli imena koja će dati jaganjcima, u čemu će mu pomoći dečica iz komšiluka koja svakodnevno dolaze da se poigraju sa njima.