Basnama, pričama i poukama do digitalne pismenosti

Roditelji su generalno na niskom stepenu svesti od opasnosti koje za decu postoje na internetu i uglavnom nemaju znanje koje su mere zaštite.

Deca su digitalno vešta, ali nisu digitalno pismena da bi znala da se zaštite i zato je digitalna pismenost preduslov za digitalnu bezbednost.

To je shvatio Vladimir Hadži Antić, učitelj u osnovnoj školi Miroslav Antić u Nišu, a na osnovu dugogodišnjeg rada sa učenicima od prvog do četvrtog razreda. Kako bi podigao digitalnu bezbednost dece na viši nivo, odlučio je da piše knjige prilagođene uzrastu učenika, kako bi doprineo podizanju svesti dece o potencijalnim opasnostima virtuelnog sveta.

– Najbolja zaštita dece na internetu je u znanju, informisanju kako se pravilno ponaša na internetu, koje su mere zaštite i koji su to tehnički mehanizmi kako da se zaštiti od predatora, Tik-tok izazova i video igrica. Roditelji bi morali aktivno da se uključe u onlajn svet deteta od trenutka kada mu daju uređaj.

Učitelj Vladimir Hadži Tančić kaže da je primetio da su deca sve više zavisna od mobilnih telefona. Kad vodim decu na rekreativnu nastavu, najčešće čujem “gde mi je telefon, da li mi se ispraznio telefon, da li mi se ispraznila baterija, gde mogu da napunim telefon”… Telefon je bila ključna reč čak i prilikom odlaska u prirodu. Umesto da deca u prirodi uživaju na potpuni način, da je dožive na pravi način, da uživaju u mirisima, pogledu, čistom vazduhu, oni su nekako vezani za taj ekran, za te dve dimenzije koje ekran nudi, a ne obraćaju pažnju na mnogo stvari koje ih okružuju. Bojim se, kaže Hadži Tančić, da su ove današnje generacije isuviše zavisne od ovih tehnoloških uređaja, od mobilnih telefona, lap topova, računara i tako mi se javila ideja da ih, nekako, mi stariji i odgovorni za njihov razvoj usmerimo ka tome da postoji još nešto osim tog ekrana i da uživaju u svetu koji ih okružuje, a ne samo u tom virtuelnom svetu, kaže učitelj koji od septembra vodi novu generaciju prvaka.

Koliko ste knjiga do sada objavili?

– Ima dosta knjiga vezanih za zaštitu dece na internetu, za opasnosti na internetu, za lepote interneta, odnosno sve ono dobro što nudi. Neke su čak prevedene na rumunski jezik. Ideja je zapravo prenošenje iskustva, jer mi kao odrasli imamo tu obavezu da njima prenesemo naše životno iskustvo koje oni u ovom uzrastu nemaju. Oni znaju bolje da od odraslih da koriste sve te uređaje, ali nemaju dovoljno životnog iskustva i jednostavno nisu informatički odnosno tehnološki pismeni jer se ona ne svodi samo na puko korišćenje uređaja, već se odnosi na informacije koje se preko njih dobijaju, a odnos prema informacijama mora da bude kritički, selektivan itd.

– Koncentracija dece je sve slabija. Nemaju više toliko koncentracije za duže tekstove iz srpskog jezika, čak ni zadatke iz matematike koji su duži, ne čitaju sa istom koncentracijom kao generacije pre. I to je vrlo uočljivo. Što se tiče roditelja, oni moraju biti upućeni u ono što deca rade na internetu i to je ono što je najbitnije, da roditelji imaju kontrolu nad detetom, naročito kad govorimo o mlađim osnovcima, naglašava učitelj.

Učenici imaju udžbenik Digitalni svet, od prvog do četvrtog razreda. Da li je to dovoljno i da li učenici dovoljno nauče o digitalnom okruženju iz ovih udžbenika?

– Država je povukla odličan potez uvođenjem digitalnog sveta od prvog razreda osnovne škole, jer jedino obrazovanje i digitalna pismenost može da dovede do veće sigurnosti, bezbednosti i pravilnog korišćenja informacija koje oni mogu da nađu na internetu. Već dve moje radne sveske su objavljene, treća je u pripremi i radim je sa koleginicom, učiteljicom Irenom Lazarević i radimo na tome da što bolje približimo digitalni svet deci i da ona budu bezbedna u njemu.

Šta čini sadržaj vaših knjiga?

– Sve je počelo od ove, prve knjige BasnET, u kojoj sam na primeru životinja koje su likovi u toj knjizi predstavio neke od opasnosti. Volim da se bavim nekim pozitivnim, lepim stvarima, ali smatram da je bolje upozoriti na vreme. Ova knjiga je iskra od koje je sve krenulo, ima za cilj da kroz basne deca nauče o digitalnoj bezbednosti, imaju i pouku na kraju. Kad dete terate da uči i kažete “nauči ovo, nauči ono”, to nekako teže ide, ali kroz naše sopstvene primere i primere i pouke iz naših priča, oni mogu lakše i brže da nauče i da im to koristi u životu. Nakon knjige Basne@, došla je knjiga koju sam uradio sa kolegom informatičarom Mladenom Jovanovićem, koja se zove „Svetle i tamne strane digitalnog sveta“. U njima je malo teorije, malo basni i tu postoji mnogo konkretnih stvari koje deca usvajaju i kroz vežbanje putem basni mogu da nauče nešto što bi im koristilo u virtuelnom svetu, kako bi bili bezbedniji, kaže Hadži Tančić. Ta knjiga je prevedena na rumunski jezik, tako da se ne koriste samo u Srbiji već i u drugim zemljama, ističe naš sagovornik.

– U poslednjih godinu dana, veštačka inteligencija je počela da uči samu sebe. Mene je zabrinula vest da na osnovu ključne reči, čet bot može da vam napiše sastav na određenu temu, da razgovara sa vama, ističe Hadži Tančić. Pisanje se uči, nekako je čovekova prirodna osobina i ne mora svako da bude nadaren, ali neka upotrebi svoju maštu i razmišlja o određenoj temi. Sad gledamo veštačku inteligenciju na delu, koju je čovek stvorio, koja piše sastav umesto dece. To će dovesti do toga da sve manje koristimo sopstvenu inteligenciju, a da nam veštačka govori šta da radimo i kako i da završava nešto umesto nas. Da li je to u našem najboljem interesu, pokazaće vreme, ocenjuje učitelj i autor knjiga o digitalnoj bezbednosti dece Vladimir Hadži Tančić.

Sugrađani koje smo pitali da li kontrolišu sadržaj kome deca pristupaju na internetu, dali su različite odgovore. Saglasni su u tome da ne treba dozvoliti prekomernu upotrebu telefona. Anketirana Nišlijka kaže da kada je na poslu, kontrolu vrši preko linka, a kada je kod kuće onda i fizički. Otac trinaestogodišnje devojčice kaže da su joj kupili telefon pre dve godine i da uopšte ne kontrolišu sadržaj kome ćerka prisupa na internetu, jer imaju bezgranično poverenje u svoje dete. Baka koja je šetala unuka kaže da njen stariji unuk stalno koristi mobilni telefon za igranje video igrica i da njena ćerka, detetova majka, mora da izmišlja “trista čuda” kako bi ga odvojila od ekrana.

Pored roditelja, i škole igraju važnu ulogu, i učitelji, i nastavnici – oni su ti koji bi trebalo da edukuju i digitalno opismenjuju decu kako bi znali da, ako im se nešto desi, ako ih kontaktira neka nepoznata osoba, na koji način treba da odreaguju i kome treba da prijave“ .
Prevencija je ključna, a knjige čiji je autor učitelj Vladimir Hadži Tančić služe upravo tome-da decu upoznaju sa potencijalnim opasnostima i nauče pravilnom korišćenju interneta.