Istina o Račku ’99

Svečana sala Univerziteta u Nišu bila je premala da primi sve zainteresovane borce, generale, studente i građane koji su želeli da saznaju pravu istinu o Račku, koji je s jedne strane bio okidač za početak agresije severnoatlantske alijanse na Srbiju 1999.godine, a s druge, više nego očigledan primer još jedne manipulacije u orkestriranoj i neviđenoj antisrpskoj propagandi Nato zemalja. Nema sumnje da su učesnici na tribini, od legendarnog komandanta Prištinskog korpusa general-pukovnika u penziji Vladimira Lazarevića, nekadašnjeg komandanta Žandarmerije general-potpukovnika u penziji Gorana Radosavljevića Gurija, do istražnog sudije Danice Marinković, bili pravi sagovornici za temu Račka, kao neposredni akteri u tom događaju, dok je ulogu domaćina sinoćnje tribine imao državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i istoričar prof. dr Dejan Antić.

Antić je ukazao da odnos Srba i Albanaca tokom istorije ima uspone i padove, ali da se izuzetno pogoršao u 17. i 18.veku kada su Albanci sprovodili genocid nad Srbima u Staroj Srbiji i na jugu Srbije. On je podsetio na okolnosti iz 1998.godine kada su Albanci pokušavali da na Kosovu i Metohiji naprave „državu u državi“, ali da su snage bezbednosti Republike Srbije uspele da izađu na kraj sa oružanom pobunom Albanaca i ostvare potpunu kontrolu nad teritorijom Kosmeta. „Pokazalo se da misija OEBS-a, 1300 posmatrača, Nato i zapad nisu ni imali stvarne mirovne ciljeve, već zadatak da iznađu formalni razlog za pokretanje agresije na našu zemlju – rekao je prof. dr Dejan Antić – tako da Račak nije bio iznenađenje.

Zahvaljujem se svim borcima na svemu što su učinili u odbrani Srbije i pokazali da je Srbija večna, dok su joj deca verna. Naši ciljevi su jasni, a to je da nema predaje Kometa i da uvek moramo težiti da se dogodine vidimo u Pećkoj patrijaršiji i Prizrenu“. 

O planiranju, organizaciji i izvođenju akcije u Račku govorio je general-potpukovnik Goran Radosavljević Guri koji je direktno komandovao akcijom posebnih jedinica policije. Srpski policajci su znali da u selu nije bilo civila, pošto se u sred januara, u selu koje je imalo tri hiljade meštana, ni iz jedne kuće nije video dim. Akciju 135 srpskih policajaca nadgledalo je trideset posmatrača Kosovske verifikacione misije sa 15 vozila, a bile su prisutne i televizijske ekipe AP i Rojtersa. Policajci u uspešnoj protivterorističkoj akciji uspevaju da unište štab brigade OVK, likvidiraju 60 okorelih terorista i zaplene četrdesetak automatskih pušaka, mitraljeza i ručnih raketnih bacača. U selo ulaze i posmatrači i pomenute televizijske ekipe. Teroristima su stigla pojačanja sa Jezerskih planina, tako da su se srpski policajci pred noć povukli. Tog trenutka počinje velika obmana sa presvlačenjem terorista u civilnu odeću, a sutradan stiže i glavni režiser predstave Vilijam Voker koji maltene odmah optužuje srpske snage bezbednosti za masakr nad albanskim civilima i zločin protiv čovečnosti.

General Radosavljević je rekao: „Upravo zbog Vokerovih izjava smo odlučili da ponovo uđemo u selo, kako bi se uradili uviđaj, forenzika i sudska medicina. Nalazi sudije Danice Marinković i istrage tima finskog forenzičara Helene Rante pokazale su da zločina nije bilo, dok smo kasnije i od oficira Nato dobili potvrde da su Račak i Oraovica uvrštene u spisak akcija koje su izvođene po zapadnim standardima“.

Istražni sudija Danica Marinković je svoja saznanja o Račku sakupila i objavila u knjizi „Istina o ratu“, a na tribini je izjavila:

„ Na desetine novinara i stranaca je videlo u Račku ono što sam i ja videla, pošto smo sve radili transparentno. Ni na jednom telu nije bilo tragova koji bi ukazivali na bilo kakav masakr. Obišli smo celo brdo, rovove, pronašli čaure, mesto njihovog štaba, raspored ljudstva, kuhinju, pronašli ručne bombe, minobacače, pitali Vokerove saradnike šta će mirnim seljacima bombe i raketni bacači. Uradili smo parafinske rukavice na 40 poginulih terorista, dokazali da su koristili oružje, te da su ubijeni isključivo iz vatrenog oiružja. Sve bih mogla i danas da nacrtam, gde je bilo i šta je bilo, iako je prošlo dve i po decenije. Voker je izneo lažne činjenice, krivotvorio dokaze i izveo lažni zaključak, kako bi pokrenuo agresiju na Srbiju, tako da me ne čudi što se to mesto danas zove Vokerovo selo i što su mu Albanci podigli spomenik i dali priznanje počasnog građanina Prištine“.

 „Račak je najveća međunarodna prevara“ – naglasio je u nadahnutom iskazu general-pukovnik Vladimir Lazarević, pozdravljen gromoglasnim aplauzima.

„Mi smo imali informacije da se tako nešto priprema, pošto je i pre Račka pokušavano sa insceniranjem zločina na pijacama u Podujevu i drugim mestima. Vokerova izmišljotina je poslužila mentorima kosovskih Albanaca do pokrenu strahovite pritiske na našu zemlju i u krajnjem poslužila kao povod da počne odbrojavanje od 67 dana do bombardovanja Srbije. Vojska nije učestvovala u borbama u Račku, ali danas svi znamo da je upravo u tom selu pređen put od navodnog masakra civila do najveće svetske laži. Račak je sumrak svetske pravde, što su pokazale i izjave onih koji su u prvi mah učestvovali u tim lažima, pa čak i činjenica da je Haški tribunal izbacio Račak iz svih optužnica. Račak se danas samo čuva u kolektivnom pamćenju Albanaca i ponekog Nato dobošara u Srbiji“.  

Tribina „Istina o Račku 99“ potvrdila je da se na Verifikacionu misiju OEBS-a ne može gledati drugačije, nego kao na prethodnicu agresije – trojanskog konja koga smo pod pritiskom i radi sprečavanja rata prihvatili. Da su zapadne zemlje želele mir na Kosmetu sigurno ne bi ni postavile za šefa misije OEBS Vilijema Vokera, koji je već imao reputaciju stručnjaka za subverzivne aktivnosti, čoveka koji je obarao zakonite vlade u Nikaragvi i Salvadoru. Krajem 1998.godine se, zapravo, samo čekalo šta će to majstori ratne propagande i laži, predvođeni Vokerom, izmisliti kao razlog napada na državu koja nije činila ništa drugo do odbrane svojih građana od terorizma. Nisu izmislili ništa novo, već su ponovili i inscenirali sličnu predstavu poput one na sarajevskoj pijaci Markale. Poznato je sada mnogima u svetu da masakra u Račku nije bilo, kao što nije bilo ni razloga da se napadne Srbija 1999.godine. Tribina u Nišu je zato još jedan dobar korak u pravcu razobličavanja laži i upoznavanja srpskih građana i javnosti sa punom istinom o događajima u Račku.

Tribinu je organizovao Savez potomaka ratnika Srbije, kome su svesrdnu pomoć pružili SUBNOR, Univerzitet u Nišu, Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost i druge institucije i boračka udruženja, dok su u umetničkom delu programa zapažen nastup imali studentkinja druge godine Visoke škole strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost Anastasija Stević i tenor, student četvrte godine Fakulteta Umetnosti u Nišu Nikola Stamenković.

Zoran MILADINOVIĆ