Kad je teško – vojska

U narodu Srbije se na vojsku pomisli kad god dođe do prekida komunikacija na putevima, nedostatka pitke vode, poplava, klizišta i drugih elementarnih nepogoda ili do proglašavanja vanredne situacije u pojedinim mestima ili regionima. Ne dolazi se do ovih misli slučajno, već na osnovu bogatog iskustva koje govori da pripadnici Vojske Srbiji prvi priskaču u pomoć građanima naše zemlje kada se nađu u nevolji. Nije bilo dileme da će vojnici isto postupiti i u situaciji kada je prvi sneg ove zime stvorio velike probleme Babušnici, Novoj Varoši, delovima Vranja, Svrljigu, Vlasotincu, Crnoj Travi i drugim opštinama, u kojima su snežni nanosi zavejali puteve do nekih naselja i izazvali prekide u snabdevanju električnom energijom. Civilne vlasti i štabovi za vanredne situacije su angažovali određene službe iz svoje nadležnosti, ali su se istovremeno obratili i Vojsci Srbije za pomoć u otklanjanju posledica snežnih padavina. Apeli za pomoć su kao i uvek prihvaćeni, izdata su odgovarajuća naređenja, tako da su se inžinjerijske radne grupe Treće i Četvrte brigade Kopnene vojske angažovale krajem novembra na uklanjanju snežnih nanosa sa lokalnih putnih komunikacija u opštinama Babušnica i Vranjska Banja, dok su u Svrljigu angažovani vozači i vojna vozila visoke prohodnosti za prevoz interventnih ekipa Elektrodistribucije Srbije u cilju saniranja oštećenja na trasi elektromreže.

Pogranična naselja u opštini Babušnica su razbijenog tipa ili kako bi ljudi iz ovog kraja rekli na tri kilometra smestile se dve kuće. Prostor ispod Ruj planine, na kome su razasuta sela Zvonce, Valniš, Studena, Rakita i Strelac, zahtevan je i u letnjim mesecima, a kad padne sneg teško je i terenskim vozilima da se probiju zapuštenim i raskopanim putićima koji vode do mahala uz državnu granicu sa Republikom Bugarskom. Novembarski sneg je u nekim selima opštine Babušnica dostigao visinu veću od jednog metra, što je s jedne strane zavejalo jedine putne komunikacije, a s druge dovelo do prekida u snabdevanju električnom energijom. Muke nikad nisu usamljene, što potvrđuje i činjenica da u zavejanim selima uglavnom žive stari i slabo pokretni ljudi, mnogi i teško oboleli. Vremena za čekanje nije bilo. Stručna lica iz Elektrodistribucije su izašla na teren, komunalne službe Babušnice su očistile glavne puteve, dok je inžinjerijska radna grupa Treće brigade dobila zadatak da probije puteve do udaljenih mahala i sela.

„Videli smo odmah da je situacija u Rakiti, Strelcu i drugim selima teška – kaže komandir inžinjerijske radne grupe vodnik Slobodan Krstić – Mahalski su to putevi, slabo prohodni ne samo od snega, nego i od okolnog rastinja. Zime u ovim krajevima znaju da budu ćudljive, nanosi snega su na nekim mestima bili baš visoki, ali mi imamo spremne ljude i mašine da uspešno savladamo sve izazove, pošto osnov za uspešno izvršavanje zadataka u inžinjerijskoj jedinici iz Prokuplja predstavlja obučenost inžinjerijskog kadra i vrhunska mehanizacija koju posedujemo. Počinjali smo sa radovima u ranim jutarnjim satima, a završavali sa prvim mrakom. Do sada smo očistili šest kilometara do tada neprohodnih puteva, a uveren sam da će svi planirani zadaci biti završeni na najbolji mogući način. Posebno mi je drago što ćemo tako još jednom pokazati i dokazati u kojoj meri su inžinjerci prava spona između vojske i naroda“.

Optimizam vodnika Slobodana Krstića ne čudi pošto i on i rukovalac kopača desetar Goran Bakić imaju iza sebe na desetine sličnih, pa i težih terena. Vodnik Krstić sa ponosom naglašava da desetar Bakić ima veliko iskustvo, možda i najveće u Vojsci Srbije, u radu sa popularnom „kombinjerkom“, pošto upravo na toj mašini radi od 1997. godine. Vrsni rukovaoci inžinjerijskih mašina su uistinu pravo bogatstvo prokupačke jedinice, ali raduje što su u poslednjih nekoliko godina učinjeni i značajni koraci na ojačavanju inžinjerijskog bataljona opremom, tehničkim sredstvima, vozilima i inžinjerijskim mašinama. Začuđeni meštani babušničkih sela su zato sa uživanjem gledali desetara Bakića kako moćnom „kombinjerkom“ hvata stabla, vrši iskope, premešta, a kako bi se tek začudili da znaju kako ta mašina može da, na primer, kosi travu, seče armaturu ili buši kamen.

Nije lako biti inžinjerac. Problem nisu teški tereni, niti radovi po kiši, snegu i vrelom suncu, već činjenica da su inžinjerci većim delom godine udaljeni od svojih porodica, te da se po pravilu dogodi da neki važni porodični događaji prođu bez njih. Vodnik Slobodan Krstić tako nije prisustvovao četvrtom rođendanu svoje ćerke, ali, kako kaže, nije mu žao kada vidi kakva su sve dobra dela učinili svojim angažovanjem u opštini Babušnica. „U jednoj mahali smo očistili put i omogućili teškom bubrežnom bolesniku da ode na dijalizu u Babušnicu, dok smo u selu Strelac zatekli dva skoro nepokretna čoveka koji su takođe imali hitnu potrebu da se jave lekaru. Ljudi su ovde najviše zabrinuti zbog toga da li će moći otići do lekara i da li lekar može da stigne do njih i otud prepoznajemo uzdahe olakšanja i znakove sreće kada nas ugledaju kako se sa mehanizacijom probijamo ka njihovim domovima“ – podvlači vodnik Krstić.

Pripadnici Vojske Srbije nerado govore o dobrim delima koja čine, ali zato meštani ugroženih sela ne štede reči zahvalnosti i divljenja za njihova dela. Zanimljivo je da se jedan žitelj kraja oko Zvonačke banje zahvaljuje inžinjercima na nemačkom jeziku, a ubrzo saznajemo da je on zaista Nemac koji je oženjen meštankom. „Ništa bez vojske, svake zime vojnici dolaze da čiste smetove i spasu bolesne ljude -uzvikuje vremešni Zoran Zlatkov. Studentkinja Milica Milošev ne bi mogla da ode na fakultet da putevi nisu očišćeni, dok je Maja zahvalna vojsci što je mogla da majku, kojoj je pozlilo, odvede lekaru. Ova hrabra žena, koja ima četiri deteta, bavi se kozarstvom i pokušava da taj vid stočarstva razvije u selima oko Babušnice. Vojsci Srbije se, kako je red, zahvalila i predsednica opštine Babušnica Ivana Stojičić koja naglašava da bi problemi u dvadesetak zavejanih sela bili mnogo veći da vojska nije došla u pomoć. Ona je u nekoliko navrata obišla inžinjerijsku radnu grupu na terenu, a to je učinio i komandant Treće brigade pukovnik Dragan Antić.

Privode se kraju poslovi prokupačkih inžinjeraca na pravcu od Babušnice prema Zbonačkoj banji pošto se očekuje da će ubrzo svi mahalski putevi biti očišćeni. Popravlja se i vremenska situacija, tako da je moguće da će inžinjerci brzo krenuti ka svojoj matičnoj jedinici. Oni će, naravno, i ubuduće biti u pripravnosti i spremni da na zahteve lokalnih štabova za vanredne situacije u najkraćem roku reaguju i pomognu građanima. Poznato je da nije najvažnija misija Vojske Srbije da pruža pomoć civilnim vlastima u slučaju elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških i drugih nesreća, ali humani aspketi pomenute misije i konkretna pomoć koju građani dobijaju na terenu imaju nemerljiv značaj za ugled Vojske Srbije u celini. Sama činjenica da narod zna da uvek može da računa na ljude u uniformi kada mu bude teško utiče na međusobno poverenje i stvara osnov da se Vojska Srbije sa punim pravom može nazvati narodnom vojskom, baš onako kako je nazivaju meštani Rakite, Strelca, Zvonca i celokupne opštine Babušnice.