Kako digitalno nasilje utiče na decu?

Danas je nemoguće zamisliti jedan dan bez interneta. To je mesto gde možete pronaći sve – posao, zabavu, društvo… Međutim, i pored brojnih mogućnosti koje internet pruža, postoje rizici kojima su izloženi svi, a naročito deca.

Koliko „ lajkova“ imaš na slici, koliko komentara, da li su drugi podelili tvoj „story“, da li imaš više od 1000 pratilaca – ovakva ili slična pitanja u razgovoru često čujemo od tinejdžera. Međutim, postavlja se pitanje koliko su mladi bezbedni na internetu, a pre svega društvenim mrežama?

Skoro svaki treći učenik, tokom poslednjih godinu dana, imao je neko uznemirujuće iskustvo na internetu, pokazuju dostupni podaci u okviru istraživanja Deca Evrope na internetu, gde je i Srbija učestvovala.

Kako digitalno nasilje utiče na decu, koliko je važna podrška porodice i kako možemo prijaviti nasilje, razgovarali smo sa Jelenom Đorđević, psihologom u Domu zdravlja.

Deca često ne prijavljuju nasilje zbog straha, često ne znaju kome mogu da se obrate za pomoć, ali ni da prepoznaju da su žrtve nasilje.

– Digitalno nasilje je širok pojam, svako nasilje koje se odvija na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, čak i na “gejming” platformama gde oni mogu da razmenjuju poruke i imaju određenu komunikaciju dešava se nasilje. To su, između ostalog, pogrdni komentari, uvrede, pretnje, itd… Deca imaju dilemu kako da prepoznaju šta je nasilje, a šta je neka šala. Nažalost, svi smo kao društvo krenuli da komuniciramo, neću da kažem nasilno, ali se vidi da je naša komunikacija drugačija. Skloni smo da agresivnije reagujemo, a samim tim su deca, a potom i adolescenti najpodložniji toj promeni koja se desila u društvu. Komunikacija među vršnjacima jeste postala nasilna u svakom smislu te reči, a tu imate i taj momenat da se u digitalnom svetu svako oseća slobodnije da ostavi neku vrstu komentara koji može da bude pogrdan ili uvredljiv za neku drugu stranu, kazala je psiholog Jelena Đorđević.

Deca, žrtve digitalog nasilja retko se odlučuju da o tome progovore, zato tu roditelji imaju važnu ulogu.

– Roditelji treba da vode računa o tome koje aplikacije koriste njihova deca, kakve poruke razmenjuju, da se stvori poverenje sa detetom, da ukoliko je dete zbunjeno da li je nešto bilo nasilje ili ne, roditelji moraju da budu prvi kome će se deca obratiti za pomoć, savet da se razreši situacija. Takođe treba obratiti pažnju kakvoj vrsti sadržaja izlažemo našu decu na internetu. Internet može da bude jako korisna stvar ukoliko se koristi na pravi način, međutim,  može biti i jako opasna. Ono što je veliki problem jesto to što su naša deca digitalno pismenija nego odrasli i oni tu koriste različite načine i različite vidove manipulacije kako bi koristili nešto što roditelji i ne bi dozvolili. Edukacija roditelja u okviru digitalne pismenosti je jedan veliki korak koji bi pomogao, zato smo mi u Domu zdravlja organizovali različite radionice za roditelje upravo na ovu temu, dodaje Đorđević.

– Deca u periodu odrastanja ulaze u jedan period kada im je jako važno da budu prihvaćeni od strane vršnjačke grupe. Izašli su iz perioda razvoja kada je prihvaćenost u okviru porodice ono što je najvažnije i sada sledi prihvatanje u okviru vršnjačke grupe koja u velikoj meri gradi njihov identitet u tom periodu. Ukoliko tu ima osećaja odbačenosti, vređanja i razlitih vidova fizičkog i psihičkog nasilja, to može ostaviti zaista ozbiljne posledice. Što se ranije otkrije i što pre krenemo svi zajedno da se bavimo tim problemom kod deteta, to ne moraju da budu neke dugotrajne posledice ili traume, dodala je Đorđević.

Da li je povećan broj dece koja prijavljuju nasilje?

– Generalno je povećan broj pacijenata poslednjih godina, ali konkretno kada govorimo o nasilju, i tu postoji povećanje. Na primer, nama se ne obraćaju deca kako bi prijavila digitalno nasilje, već dolaze zbog posledica koje su imali zbog digitalnog nasilja. To je problem koji u određenoj meri, i pored brojnih edukacija, radionica, i dalje traje, i gde mi kao društvo moramo aktivnije da radimo na tome, dodaje psiholog Jelena Đorđević.

Ipak, nasilje na internetu može se prijaviti.

– Deca mogu uvek da se obrate školi, a roditelji mogu da se obrate nama u Savetovalištu za mlade. Međutim, ima slučajeva gde nije u pitanju vršnjačko nasilje, već je u pitanju nepoznata osoba, sa nepoznatim identitetom koja vrši nasilje nad detetom, to je onda krivično delo koje se prijavljuje policiji. I ono što je važno jeste da postoji Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, gde mogu svi da se obrate za pomoć kada je u pitanju bilo koja vrsta digitalnog nasilja, i to samo pozivanjem broja telefona 19833, poručuje Đorđević.