Kako postati uspešna preduzetnica?

U Regionalnoj privrednoj komori u Nišu kažu da nemaju precizne podatke o tačnom broju žena bilo u sektoru preduzetništva, bilo u delu privrednih društava, ali možemo govoriti o generalnim procentima, kaže Maja Đorđević Mladenović iz Službe za edukacije i dualno obrazovanje RPK Niš.

U sektoru preduzetništva, žene su zastupljene u oko 40 procenata, dok je procent nešto niži kada govorimo o osnivačima, odnosno osnivačicama i vlasnicama privrednih društava. Realna brojka je oko 25 procenata, mada ih formalno ima i više, ali realno, žene nisu uvek nosioci biznisa tamo gde je registrovan na njih.

Postoji trend rasta, ali ne onakav kakav bismo mi voleli da bude. Zaista bismo voleli da žene budu jednako zastupljene kao i muškarci.

Ono što karakteriše žensko preduzetništvo, generalno, jeste njihova najveća zastupljenost u sektoru usluga, u domenu usluga koje nisu visoko unosne, ali obezbeđuju egzistenciju, što je iz nekog našeg iskustva, ranije bio osnovni motiv i pokretač žena da uđu u poslovne vode, da se otisnu u svet biznisa samostalno ili zajedno sa nekim ko bi im pružao podršku.

Ranijih godina, kako ističe Đorđević Mladenović, žene su ulazile u biznis kako bi sebi obezbedile egzistenciju, zato što nisu mogle da nađu posao ili zato što su ostajale bez posla. Ta kategorija je i bila uvek problematična, da žene u ozbiljnim godinama ostaju bez posla i one nastoje da reše to pitanje. Sada se može reći da se razmišljanje, odnosno politika žena menja, da se mnogo više žena otiskuje u preduzetničke vode zato što žele da se time bave, a ne zato što moraju. To je ono što je dobro u ovoj našoj priči, ako ne možemo da pričamo o nekakvom drastičnom rastu procenta, dobro je to što žene sada biraju da se time bave, da nisu primorane. Sada se javlja i promena u smislu sektora gde se žene pojavljuju. Sada ih ima i u savremenim tehnologijama, bilo ih je i ranije, ali sada je mnogo više i vidljivije su i to je ono što je dobro. Mi se bavimo promocijom cele te priče kroz edukacije koje se pružaju, kroz podršku, promovisaanje ideje inovativnosti u preduzetništvu i svakako kroz obaveznu digitalizaciju preduzetništva, odnosno bavljenja biznisom bilo koje vrste i to je ono što mi možemo da radimo kao servis privrede, kaže Đorđević Mladenović.

Edukacije svakako pomažu svima, a posebno ženama u biznisu, da bolje razviju svoj posao, da se bolje plasiraju, da bolje organizuju i rasporede svoje vreme, da saznaju nešto novo i uvedu neke inovativne procedure i procese u svoju proizvodnju ukoliko se time bave ili pružanjem usluga. Svakako treba da se digitalzuju, da budu vidljive, jer praktično ako vas nema u virtuelnom svetu, vi ne postojite. Dakle, to je ono u čemu nastojimo da pomognemo svima koji nam se jave, a svakako ženama jer su one u komorskom sistemu  „pozitivno diskriminisane”, odnosno dodatno bodovane, ističe sagovornica.

Da je tako, potvrđuje na svom primeru Tatjana Nedeljković iz Niša, koja već dve godine uspešno vodi frizerski salon Atelier u Nišu. Prethodno je radila u privatnom salonu, gde je kaže, bila zadovoljna platom i uslovima rada, ali se ipak odvažila da otvori svoju preduzetničku radnju. I nije se pokajala.

U prethodnom salonu sam radila 11 godina i bila sam zadovoljna, ali je došao neki prelomni trenutak u mom životu, kada sam želela da probam sama, da svoje ideje sprovedem u delo i tako je krenulo, priča Tatjana. U tom momentu sam imala 30 godina, dvoje dece, tako da sam rešila da probam sama i imala sam veliku podršku okoline, porodice prvenstveno. Salon postoji skoro dve godine, jako sam zadovoljna, nisam se pokajala, naglašava Tatjana.

Na pitanje koliko je teško biti žena preduzetnica, odgovara:

S jedne strane je teško, meni je mnogo bitno to što ja stvarno volim svoj posao i s te strane mi nije teško, ali ja sam tu svakog radnog dana od 9 do 17 sati, subotom isto radimo, tako da sam uvek prisutna, što je malo nezgodno kad ste žena. Moja deca su porasla pa je to lakše, imaju razumevanja, imam podršku i pomoć, ali kada žena još nije ostvarena kao majka, mislim da je komplikovano i preporučujem ženama da u te vode krenu tek pošto se ostvare kao majke. Naročito to mislim kada je ovaj posao u pitanju, jer ne možeš nekome ostaviti na poverenje, već moraš biti sve vreme prisutan, kaže Tatjana.

Da li ste razmišljali o riziku koji nosi ovaj posao, pre otvaranja?

Jesam, mada sam mlada krenula da radim, imam puno iskustva i opet kad je došao taj trenutak, ja sam se plašila da li ću imati posla…Međutim, ako stvarno volite taj posao, želite, a posebno ako ste nezadovoljni svojim radnim mestom ( ja sam bila zadovoljna svojim), onda jedno veliko DA! Sve što se radi srcem, mora doneti uspeh! 

Da se razumemo, ovo nije stvar novca ili veće zarade jer svaki biznis nosi toliko stvari o kojima ne razmišljate…nije to samo kirija ili struja, već milion stvari propratnih koje morate da platite. Znači, ako idete zbog para samo, nemojte da otvorite, ali ako idete srcem i zato što stvarno volite i želite, imate ideju, onda da, jer će sigurno to da se vrati na više načina.

Privatni i poslovni život više ne postoji, to je sad moj život, iako sam jako odgovrna, ja se u salonu ne osećam kao da sam na poslu, ali prosto cela porodica sad učestvuje u tome, od nabavke nekih stvari do pranja peškira, deca slažu peškire…to je sad moj život, ističe Tatjana.

Imam 32 godine i apsolutno sam zadovoljna, ništa ne bih menjala, srećna i hvala univerzumu na svemu, kaže Tatjana, a mi joj želimo da tako i ostane!