Lukovska Banja – banja na najvišoj nadmorskoj visini u Srbiji

Lukovska Banja nalazi se na jugu Srbije, na 36 kilometara zapadno od Kuršumlije, na istočnim padinama Kopaonika. Od Beograda je udaljena 297 kilometara, od Kuršumlije 107, a od Niša 101 kilometar. Put od Kuršumlije do banje nije sjajan i neka i ovo bude poziv nadležnima da se potrude malo oko uređenja putne infrastrukture, ako žele da im dolazi još veći broj gostiju. I nema autobuske linije do Lukovske banje jer je, pretpostavlja se, nerentabilna privatnom prevozniku. Meštani banje i okolnih sela se snalaze kako znaju i umeju da stignu do Kuršumlije, a turisti koji žele doći u banju, moraju svojim vozilom ili taksijem.

Lukovska banja poznata je po najvećem broju termomineralnih izvora, čak 37, po njihovoj ogromnoj izdašnosti, većoj od 100 litara u sekundi i temperaturi vode od 35 do 69 stepeni. Lukovska banja se nalazi na 681 metar nadmorske visine i najviša je banja u Srbiji.

Vode Lukovske Banje po svom sastavu su hidrokarbonatne, natrijum-magnezijumske i kalcijumskog tipa. Zapaženi su rezultati njihovih lekovitih svojstava u lečenju hroničnih upala, degenerativnih oboljenja kičme i stanja organizma nakon povreda.U njemu se nalazi veći broj okamenjenih cevi iz kojih izlazi termomineralna voda bogata vodonik-sulfidom i sliva se u fontanu. Vazduh oko nje visoko je zasićen ovim gasom. On je prepoznatljiv po specifičnom blago neprijatnom mirisu. Sumpor iz vodonik-sulfida udisanjem se, preko sluzokože pluća, izuzetno dobro resorbuje i putem krvi dospeva do svih ćelija u organizmu.

Stručnjaci kažu da je uticaj blagotvornih dejstava na poboljšanje zdravlja ljudi veliki, od disajnih organa, preko stvaranja belančevina, pojačanog lučenja i sinteze insulina, razgradnje masti i smanjenja nivoa holesterola u krvi, boljeg zarastanja rana, regenerativnih procesa kod zarastanja tkiva, pa do regeneracije koštano-zglobnog sistema.

Klimatorijum Lukovske Banje smešten je u tzv.Gornjoj Banji, na stotinak metara od centra. Na samom početku Klimatorijuma nalazi se manji bazen u kome su cevi iz kojih izlazi vrela voda, oko kojeg se ljudi inhaliraju. Cevi podsećaju na skulpture iz obližnje Đavolje varoši, jer se na njima godinama talože minerali kojima je ova voda bogata. U sklopu Klimatorijuma je i Kupatilo Šljivak  koje je popularno među turistima zbog termalne vode koja izvire iz same zemlje, temperature 40-42 stepena Celzijusa. Kupatilo Kralja Milutina je na mestu gde je od davnina bilo narodno kupatilo, koristi autentičnu izvorsku vodu temperature 42-44stepena Celzijusa. Šetajući stazom pored reke, nailazimo na virove– spontane izvore termomineralne vode temperature od 33°C u najhladnijem, do 44°C u najtoplijem periodu. Iznad svakog izvora piše za šta se ta voda koristi-za umivanje očiju, za inhalaciju…

Posebnu atrakciju za turiste predstavljaju otvoreni ili poluotvoreni bazeni sa lekovitom toplom vodom u sva tri hotela, tako da je posebno uživanje kad je napolju, kao ovih dana, temperatura u minusu, a vi se opušteno kupate dok je svuda oko vas sneg i led. Preporuka lekara je da se u vodi provede oko pola sata, ali retko koji gost ispoštuje preporuku, tako da kupanje traje mnogo duže. U bazenima uživaju i deca.

Klima u banji je umereno kontinentalna, sa stalnim strujanjem vazduha s okolnih planina, što pogoduje oporavku i jačanju organizma. Lekovite vode sa izvora u Lukovskoj banji korisne za oči, stomak, reumu, spondilozu i još neka oboljenja.

Po mišljenju Instituta, lekovite termalne vode Lukovske Banje pripadaju veoma kvalitetnim mineralnim vodama, posmatrano sa balneoterapijskog aspekta, zahvaljujući povoljnom anjonsko-katjonskom sastavu, temperaturi i prisustvu rastvorenog vodonik-sulfida. Voda je dobro mineralizovana, ima preko 1 gr/l rastvorenih čvrstih sastojaka, izvanrednu hipertermalnost, koja omogućava rashlađivanje do određenih željenih temperatura za primenu, zavisno od indikacija za upotrebu, ima značajne količine dominantnih jona natrijuma, magnezijuma, kalcijuma, hidrokarbonata i rastvoren vodonik-sulfid koji se dobro resorbuje preko kože kupanjem i ispoljava lekovito dejstvo, naročito kod reumatskih i kožnih oboljenja.

Termomineralna voda Lukovske banje sadrži jone natrijuma, kalcijuma, magnezijuma i bikarbonata. Za blagotovorno dejstvo na zglobove najbitniji su gasovi sumpor-vodonik i ugljen-dioksid. Sumpor je jedan od najbitnijih elemenata koji deluje na zglobnu hrskavicu.

Pored hotelskog sadžaja za odmor i relaksaciju, drugih sadržaja u samoj banji nema, tako da je šetnja okolnim šumama, gde ima pešačkih staza, uglavnom jedina aktivnost gostiju. Šta ćete više od udisanja čistog planinskog vazduha, cvrkuta ptica, borovih šuma, žubora reke?

Pažnju gostiju privlači prelepa crkva na vrhu brda, Crkva svetog Đorđa. Izgrađena je na kamenom visu zvanom Nenadov kamen, na nadmorskoj visini od 980 metara. Za one sa dobrom kondicijom, nije problem otići otprilike 2 kilometra uzbrdo, a za one spretnije postoji i planinska staza dugačka 900 metra do vrha. Oni koji su bili, kažu da je pogled sa vidikovca fascinantan. Mi nismo išli jer je bilo snega i nije baš sigurno krenuti sa detetom uz zaleđene staze velikom uzbrdicom.

Ako pripadate onoj grupi ljudi koji žele fotografije sa “fensi” mesta kako biste na društvenim mrežama prikazali svaki momenat svog života, onda ovo mesto sigurno nije za vas. Ovo je mesto za poklonike čiste, netaknute prirode i planinskog vazduha. U samoj banji nema nijednog kafića. Gosti su smešteni u nekom od tri hotela ili u privatnom smeštaju. U banji ima dve manje prodavnice i par tezgi lokalnih prodavaca.

I pored veoma hladnog vremena, oni su svakog dana bili tu. Želeli smo da nešto kupimo, kako bismo bar malo olakšali njihovo višesatno stajanje po hladnoći. Posle kraćeg prijatnog razgovora sa starijim bračnim parom, saznajemo da su iz obližnjeg sela, ali da sada žive u Kuršumliji i svakog dana dolaze u banju gde na tezgi prodaju svoje proizvode. Kupili smo vunene čarape i planinski čaj. I bili smo srećni jer smo im, bar malo, učinili uspešnijim taj hladni dan, da nešto prodaju i i zarade.

I da ne zaboravim onaj najinteresantniji deo – kupanje u otvorenom bazenu na minusu, veje sneg, duva hladan vetar, a vi u toploj vodi- neopisiv osećaj, zaista. Topla voda u bazenu ne dozvoljava da osetite hladnoću, mada ima i onih koji kombinuju toplo-hladno, pa hrabro izađu iz bazena na sneg, pa opet u toplu vodu. Kažu, “valja se za zdravlje”. I nek je na zdravlje!

Ljudmila Ristić Miladinović