Najbolje čuvana porodična tajna

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starima obeležen je u Nišu tribinom pod nazivom „Suze trećeg doba“. Tribinu  je organizovala Sigurna kuća u saradnji sa Kolom srpskih sestara.

Nasilje nad starima je posebno osetljiva tema, o njoj se skoro pa uopšte ne govori u medijima i zato moramo svi, kao društvo, podići svest ljudi o tome da nasilje nad starim i nemoćnim osobama itekako postoji, ali stariji ljudi ne smeju da prijave nasilnika jer se plaše posledica, a posebno zbog toga jer je nasilnik najčešće njihovo dete. U najvećem broju slučajeva je to sin ili neko od bližih srodnika. Što zbog straha, što zbog stida i sramote, što zbog nepoznavanja svojih prava, stariji ljudi često ćute i trpe različite oblike nasilja. To je situacija na koju ne bismo smeli da ostanemo nemi, već moramo kao odgovorni ljudi da reagujemo, prijavimo, pomognemo starijima koji su zlostavljani.

– Nasilje nad starima je pojava koja je prisutna u našem društvu, ali o kojoj se zaista ne priča često, ističe direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić. Nažalost, to se upravo dešava između četiri zida, to negde važi za najbolje čuvanu porodičnu tajnu, obično od ljudi koji bi najviše trebalo da pomognu starim osobama. Ono što je karakteristično za sve te stare osobe koje doživljavfaju neku vrstu nasilja je da se stide da o tome govore i to je njihova karakteristika, jer doživljavaju takve stvari od osobe kojoj su ceo život posvetile.

– Postoji više vrsta nasilja nad starima- fizičko nasilje, psihičko, zanemarivanje i ekonomsko nasilje. Mogu da kažem da postoje neke posebno rizične grupe koje se odnose na tu populaciju, objašnjava direktorka Sigurne kuće. U najvećem riziku od nasilja su stare osobe koje ne mogu da vode brigu same o sebi, u riziku su osobe koje imaju neko hronično oboljenje ili neki invaliditet. Takođe, u velikom riziku su žene koje su ostale udovice, nakon smrti svojih bračnih partnera. Za te žene je karakteristično da, nakon smrti supružnika, obično najbliži ukućani zahtevaju od nje da prepiše neko imanje koje poseduje, primoravaju je da ih ovlasti da podižu njenu penziju, primoravaju je da podiže kredit itd. Karakteristično je da se nasilje nad starijima dešava u disfunkcionalnim porodicama, gde su poremećeni porodični odnosi i podaci pokazuju da to čine njihova deca, starosti između 35 i 45 godina i to je jako prisutno u porodicama u kojima je prisutan alkoholizam ili narkomanija. Ono što je jako važno, jeste to da moramo da radimo na prevenciji, na edukaciji mladih da pre svega, umeju da prepoznaju potrebe starih ljudi, ali i da umeju da pomognu starim ljudima, da znaju da prepoznaju ukoliko negde primete da njihov stari komšija ne izlazi često, da su mu često spuštene roletne na prozorima, da se možda napolju pojavljuje u nekoj neadekvatnoj garderobi koja nije u skladu sa vremenskim prilikama, da je neuhranjen, itd. Znači, dodaje Šćekić, moramo što više da radimo na tome da mlade edukujemo da umeju da cene sve ono što starost donosi, a to je, pre svega, veliko iskustvo i da učimo od njih i budemo tu da im u svakom trenutku pomognemo.

– Ono što bih želela da poručim starim osobama je da vode računa o svom zdravstvenom stanju, da redovno idu na lekarske kontrole, da se nikako ne osamljuju, već da nastave sa druženjem sa svojojm okolinom i sa prijateljima i rođacima i takođe ono što želim da poručim je da vode računa o tome šta potpisuju, koje dokumente potpisuju, naglasila je Šćekić.

Ljudmila Ristić Miladinović