Pola Srba slavi Svetog Nikolu, druga polovina ide na slavu
Sveti Nikolaj Čudotvorac izuzetno je poštovan svetitelj u srpskom narodu i najčešća porodična slava. Poreklom je iz grada Patare, iz Likije. Njegovi roditelji, otac Teofan i majka Nona, bili su pobožni ljudi.
Nikolaj ili Nikola je bio sin jedinac. Njegovo ime znači pobednik naroda, a on se, vođen u skladu s tim, pokazao kao apsolutni pobednik nad zlom. U srpskom narodu se veoma poštuje i kult posvećen Sv. Nikoli je veoma živ, a ustanovljen praznik ovom svetitelju svetkuje se u celom hrišćanskom svetu.
Na početku je Nikolaja Čudotvorca o duhovnom životu i hrišćanskoj veri podučavao njegov stric Nikolaj, episkop patarski, pa su se zajedno i zamonašili u manastiru Novi Sion. Nakon što su mu roditelji preminuli, razdelio je sav imetak sirotinji i postao sveštenik u svom rodnom gradu Patari. Bio je milosrdan i skroman po prirodi, te se povukao u samoću u nameri da ostatak života provede u molitvi, potpuno okrenut Bogu. Međutim, javio mu se tada glas Gospoda, koji je od njega zatražio da se među narodom podvizuje. Posle tog iskustva Nikolaj se vratio među svet i nedugo potom postao arhiepiskop grada Mira u Likiji, pa je stoga poznat i kao episkop mirlikijski.
Svetog Nikolaja Čudotvorca je narod još za života proglasio svetiteljem. Upokojio se u Miru, 345. godine, a potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada.Godine 1096. posmrtni ostaci svetog Nikole preneti su u Bari, u južnoj Italiji, u crkvu svetog Jovana Preteče.
i danas mošti svetog Nikole počivaju u Bariju, u crkvi svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, verujući i poštujući svetog Nikolu kao čudotvorca i iscelitelja.Sveti Nikola se slavi sa posnom trpezom jer „pada“ u vreme Božićnog posta.
