Presecanje puteva droge

Ne prođe dan da u štampanim i elektronskim medijima ne vidimo naslove i priloge o zapleni droge u Srbiji. Ova pošast naročito je rizična po mlade ljude i zato je veoma važno da se u korenu saseku svi pokušaji krijumčarenja i distribucije narkotika na području naše zemlje. Krijumčari pokušavaju na sve moguće načine da drogu prenesu i dalje distribuiraju. Prva linija odbrane, ako možemo tako reći, jesu granični prelazi. O tome da li je teško prepoznati krijumčare, one koji prevoze nedozvoljene supstance u svojim vozilima, autobusima, kamionima, razgovarali smo sa šefom Carinske ispostave Gradina Sašom Zarkovim.

– Vozila se najčešće izdvajaju na osnovu intervjua sa putnikom, primetimo svako indikativno ponašanje, koje odstupa od uobičajenog i mi tada vozilo odvajamo za detaljan pregled, kaže Zarkov.

Gde se najčešće kriju narkotici?

– To su najčešće napravljeni bunkeri u vozilu, mogu biti rezervoari, sedišta, pregrađene stranice, krovovi, rezervna guma, dizalica, aparat za gašenje požara, sve su to mesta gde sakrivaju, ističe naš sagovornik.

Psihologija je neophodna

– Svaki putnik koji preko graničnog prelaza nosi neku robu koja je zabranjena, kod njega mora da postoji neki stepen adrenalina i ponašanje ukazuje na čoveka koji nešto krije, ističe šef Carinske ispostave Gradina.
Sa istoka na zapad nam uglavnom dolaze heroin, hašiš i najveća količina koja je ovde zaplenjena bila je u teretnom motornom vozilu, šleperu, čak 337 kilograma. Vozač je prevozio grnčariju, a cena proizvoda bila je maltene jeftinija od prevoza i to je navelo carinike da detaljno pregledaju kamion, naglašava Zarkov.
U teretnim motornim vozilima, sakrivaju drogu u krevetu, dušeku vozača…Kada je droga  sakrivena u robi, vozač i ne mora da zna šta vozi, ali kada je npr. u krevetu vozača u kamionu, sigurno je da je on upoznat s tim.

Da li se i u autobusima koji prelaze granicu kriju narkotici?

– U poslednje vreme, pronalazili smo manje količine. Prošle godine, našli smo 53 kg marihuane na izlaznoj strani, kada je domaći prevoznik prevozio putnike za Istanbul i saznali sasvim slučajno da su svi putnici dobili gratis putovanje, zbog čega smo i posumnjali da nešto ima u autobusu. Kontrolom na mobilnom skeneru našli smo drogu. Ka istoku ide marihuana i sintetička droga, a ka zapadu heroin, opijum, hašiš, kaže šef Carinske ispostave Gradina Saša Zarkov.

Zabrinjava podatak da je iz godine u godinu sve više mladih u Srbiji koji koriste opijate. I zato je važno da sve državne strukture besprekorno rade na otkrivanju i sprečavanju krijumčarenja droge.

Čovek sa velikim iskustvom, koji je radio baš sa mladim delinkventima, policijski inspektor u penziji Bratislav Timotijević govori o tome na koji način droga pronalazi put do mladih.

– Ono što mene strahovito brine, kao nekog ko je čitav svoj radni vek proveo u radu sa maloletnim licima, bilo oštećenima ili izvršiocima krivičnih dela, jeste da je droga, nažalost, ušla u osnovne škole, među decu, to su deca uzrasta do 12 godina. Imao sam drastičan primer da je dete od 12 godina koristilo drogu i kod koga je pronađena marihuana, kaže Timotijević. Pretpostavljam da sada nema tako mladih uživalaca, ali droga definitivno jeste prisutna u prostorima oko škole, jeste školska populacija neko ko je meta dilera, zbog svoje krivične neodgovornosti i zbog broja dece, što je za dilera izuzetno dobar potencijal da može da plasira svoju robu. Znatiželja, ljubopitljivost, da se sve proba, da se sve vidi, da se bude „In“ među tinejdžerima jeste ono što je problem koji ih vrlo lako uvodi u taj svet narkotika, ističe naš sagovornik.

Ako sve to znamo, a zna i policija, pretpostavljam da se u tim delovima pojačano radi na zaštiti tih škola i dece?

– Naravno da policija preduzima mnoge akcije – i pregledanja školskog dvorišta, i objekata oko škole, ali u novije vreme postoje te sintetičke droge koje su vrlo lake i za distrubicuju i za skrivanje u džepu, rancu, pa čak i veća količina da se isto tako distribuira, što naravno umnogome otežava i sam rad policije, naglašava Timotijević. U tim situacijama, moraju reagovati i roditelji i škola i nastavnici i čitava društvena zajednica, jer je to problem koji svi moraju da rešavaju.
– Pojedinačno, sa tim ne može da se izbori ni policija, ni škola, ni Centar za socijalni rad – znači samo sinergija svih može biti neka brana koja može da spreči ovu pojavu bar što se tiče te školske omladine, odnosno učenika osnovnih i srednjih škola koja bi trebalo da bude zaštićena u pravom smislu te reči, jer ako se tada počne, jasno nam je kako se završava, upozorava Bratislav Timotijević.

Prema dostupnim podacima, drogu najviše koriste mladi uzrasta izmedju 14 i 25 go­di­na. Uzimaju je iz znatiželje, dosade, želje za avanturom, dokazivanja u društvu… Najučestalija droga koju koriste mladi na našem ilegalnom trži­štu su proizvodi indijske konoplje – marihuana. Iako zvaničnih podataka nema, stručnjaci tvrde da je oko 60 odsto mla­dih, najviše srednjoškolaca, u kontaktu sa drogom.

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti u Beogradu je jedina usko specijalizovana ustanova za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju zavisnika od psihoaktivnih supstanci na teritoriji Republike Srbije.

Od početka rada Specijalne bolnice, broj pacijenata koji se javlja na lečenje svake godine se povećava, što se posebno odnosi na zavisnike od droga. Godišnje se zbog zavisnosti od droga javlja oko 1000 pacijenata prvi put, a 4000 već lečenih pacijenata ponovo započinje tretman. Broj pacijenata se iz godine u godinu povećava, tako da je sada oko 10 000 zavisnika od droga koji su se javili u Specijalnu bolnicu radi lečenja i imaju otvorene istorije bolesti. A koliko ih je tek neregistrovanih???