Privatni detektivi u Srbiji?

Pinkerton je čovek koji je bio i ostao najpoznatiji privatni detektiv na svetu, mada je svoju privatnu detektivsku praksu provodio davno, na divljem zapadu, obezbeđujući novac prilikom transporta vozovima. Toliko je bio dobar u svom poslu, da su mu u američkom građanskom ratu prepustili da organizuje obaveštajni i kontraobaveštajni rad za Uniju, a kompanija Pinkerton je stekla takav ugled da i danas posluje na tržištu. U celom svetu je, ipak, do nedavno vladalo uverenje da države (Vlade) imaju primarnu odgovornost za bezbednost svojih građana, mada se u poslednje dve decenije, pogotovo u zapadnim demokratijama, stvari menjaju pre svega u delu povećanja bezbednosnih poslova i ovlašćenja koje mogu da obavljaju detektivi iz privatnog sektora. Zemlje Evropske unije su usled ovog trenda počele da smanjuju broj policajaca, čime su rasteretile budžete svojih zemalja i omogućile svima koji ispunjavaju uslove, zakonske odredbe i odgovarajuće pravne propise da se bave detektivskim poslom. Protivnika ovog opredeljenja, naravno, ima, pre svega zbog mišljenja da privatizacija poslova bezbednosti ima negativne implikacije jer dovodi u pitanje osnovne demokratske vrednosti i princip jednakosti pred zakonom, dok je situacija po pitanjima privatne detektivske prakse još složenija u zemljama sa političkom nestabilnošću, ekonomskim problemima, neefikasnom državnom administracijom ili visokim stepenom korupcije.

Ima li privatnih detektiva u Srbiji, da li je njihov rad regulisan zakonom i čime se oni zapravo bave? Prvo treba naglasiti da se u Srbiji malo zna o poslovanju detektiva i da je ova delatnost iz nekih razloga prekrivena velom tajni. Dostupni podaci govore da postoje 54 pravna subjekta koja se bave detektivnskim poslovima, pola ih je u Beogradu (27), u Kragujevcu četiri, u Novom Sadu tri, u Nišu i Smederevu po dva, dok ostali gradovi, mahom u Vojvodini, istočnoj i jugozapadnoj Srbiji imaju po jednog detektiva ili detektivsku agenciju. Broj nije pouzdan, pošto se neki ovim poslom bave na divlje, dok se u detektivske vode sve više prelivaju i radnici firmi za privatno obezbeđenje. Rad detektiva u Srbiji regulisan je Zakonom o detektivskoj delatnosti, usvojenim 2013. godine, kojim je precizirano da detektivi moraju da ispune zakonom propisane uslove, među kojima je najvažniji sticanje licence za obavljanje ovog posla. Nezahvalno je procenjivati koliko ljudi se u našoj zemlji bavi detektivskim poslom legalno, pošto je javnosti poznato za samo jedan ciklus obuke na kome je 15 polaznika dobilo licencu. Broj lica sa licencom je sigurno veći, zato što obavezu obuke za dobijanje licence nemaju ili su izuzeti svi bivši pripadnici policije, BIA, vojske, te bivše sudije i tužioci. Nema sumnje da ova činjenica pruža objašnjenje zašto su u Srbiji privatni detektivi uglavnom nekadašnji radnici policije i vojske, mada ima i onih koji su završili bezbednosne fakultete i visoke škole i kojima je to prvo zanimanje.

Ponudu usluga privatnih detektiva diktira potražnja, tako da se na svojevrsnom tržištu usluga može naći svašta, poput, recimo, usluga zaštite i pomoći porodici, poligrafskih ispitivanja, potrage za nestalim licima, provere podataka, bezbednosnog konsaltinga, digitalne forenzike, elektronske špijunaže, provere vernosti partnera, traženja dužnika, provere zaposlenih i drugih. Detektivi, drugim rečima, pomažu porodici, da otkriju da li je neki član u kandžama narkomanije, verskih sekti, maloletničke delikvencije, u rasvetljavanju kućnih krađa, slučajevima nasilja u porodici, dok u poslovnim firmama vrše nadzor nad radnicima, otkrivaju insajdere, proveravaju lažna bolovanja, a u pojedinim slučajevima obavljaju i složenije poslove iz domena poslovne špijunaže. Važno je znati da zakonom predviđena ovlašćenja privatnih detektiva u suštini ne postoje ili su veoma mala, tako da se njihov rad gotovo u potpunosti zasniva na dobrovoljnosti i prihvatanju saradnje od lica koja prate ili proveravaju, dok se detektivski poslovi mogu obavljati samo na osnovu ugovora stranke i licenciranog detektiva. Velike probleme u radu detektiva stvara i nesaglasnost poslova koje obavljaju sa drugim zakonima i propisima. Najveće podozrenje u rad privatnih detektiva izaziva zapravo ono što oni, po svemu sudeći, najviše i najčešće rade. Reč je o proveri vernosti partnera, utvrđivanja vanbračnih veza, odnosno preljuba, koja je postala toliko raširena, da privatni detektivi javno govore da im se događalo da proveru vernosti od njih zatraže oba bračna partnera, naravno, svako za sebe. Pojedini detektivi imaju pritom lošu praksu, preuzetu sa zapada, nameštanja preljuba sa nepoznatim licima ili unajmljenim prostitutkama i u tu svrhu nude klijentima medene zamke i raznovrsnu lepezu atraktivnih agenata svih uzrasta i polova kojima nije lako odoleti. Pomenuti postupci su ne samo nelegalni i neetički, već stavljaju detektivsku delatnost u tragikomičan i duboko kontroverzan položaj, što u istoj meri važi i za slučajeve kada klijenti sami to podstiču i traže, nudeći velike svote novca.

Pomenute tvrdnje govore da se na poslove detektiva u Srbiji ne gleda u skladu sa formiranim imidžom privatnog detektiva iz američkih filmova, u kojima je po pravilu privatni detektiv heroj, koji otkriva različite misterije, intrige, često se suprostavljajući državnim bezbednosnim organima. Postojanje detektivske delatnosti nije sporno, građani znaju da je dobro da mogu da se služe njihovim uslugama u situacijama kada im je to potrebno, ali pravni vakumi, nepoznavanje ove oblasti, nejednaka novčana potraživanja i druge okolnosti stvaraju i određenu dozu nepoverenja. Činjenice, s druge strane, govore da se građani i porodice često sreću sa nizom ozbiljnih problema, u čijem rešavanju im je uistinu neophodna pomoć upravo privatnih istražitelja. Policija je prvenstveno okupirana poslovima vezanim za kontrolu i suzbijanje kriiminaliteta, ali samo onih koji se gone po službenoj dužnosti, tako da su parnične istrage otvorile široko polje delovanja privatnih detektiva. Neki od njih su se u takvim okolnostima već dokazali kao jedini izvor profesionalne istrage, tokom koje prikupljaju ne samo informacije, već i dokaze za potrebe privatne tužbe ili za odbranu optuženog lica. Privatni detektiv Branislav Pavić iz Kraljeva, na primer, ima iza sebe već čitavu lepezu rešenih slučajeva, koji po svojoj kompleksnosti prevazilaze uobičajene poslove privatnih detektiva, kako po privatnim problemima, izuzetno značajnim za klijente, tako i u sferi privrednog kriminla, gde su ponekad u pitanju ogromne količine proneverenog, prikrivenog ili otetog novca.

„Kroz moju kancelariju je prošlo mnogo ljudi koji su se u nekom životnom trenutku susreli sa problemima – kaže Branislav Pavić – Većina slučajeva je uspešno rešena, dok je rešavanje nekih u postupku. Angažovanje detektiva i primena istražnih detektivskih radnji je izuzetno važna u poslovnim odnosima, to jest kada se pojavi sumnja da nešto može da naškodi sveukupnom poslovanju. Blagovremeno korišćenje detektivskih usluga može da obezbedi neophodne informacije koje će omogućiti roditeljima da povuku prave poteze kako dete ne bi otišlo na krivi put, često pomažemo i ljudima da pravilno opredele svoj zahtev prema pravnom ili fizičkom licu po pitanju zdravstvenih i drugih usluga. Najvažnije je, ipak, da potencijalni korisnici znaju da privatni detektiv sve slučajeve mora da rešava kroz pravni sistem i u pravnim okvirima, te da visoko kvalitetan pristup rešavanju problema omogućava razvijena poslovno-tehnička saradnja sa forenzičarima, sudskim veštacima raznih profila, ekspertima za poligraf i drugim specijalistima“.

Izraz detektiv smo najčešće koristili u ovom tekstu pošto se odomaćio i najbolje oslikava imidž stvoren u produktima masovne kulture, mada treba pomenuti da je isti sinonim od reči istražitelj. Prikaz poslova privatnog detektiva je očito najlakše opisati kao prikupljanje informacija i dokaza – po narudžbini. Mistifikacija privatnih detektiva nije poželjna niti potrebna, kao što treba izbeći i stereotipe koji privatnog detektiva uvek vide u kišnom mantilu, sa šeširom namaknutim preko očiju, mada tome svoj doprinos daju i vlasnici detektivskih kreirajući svoj logo firme upravo na taj način ili sa slikama Hemfrija Bogarta. Pozivu privatnih detektiva moramo pristupiti otvoreno i bez predrasuda, razumevajući da za njihovu delatnost postoji puno opravdanje, posebno u današnjim uslovima kada je opasnost po život i imovinu građana višestruko uvećana pojavom novih oblika kriminala i kada državni organi, pre svega policija, ne mogu sami da odgovore na brojne izazove koji se pred njih stavljaju. Odluku o tome da li ima potrebe da angažujete privatne detektive donosite, uostalom, sami.

Zoran Miladinovic