Srbija mora da izdvaja više za socijalna davanja

Činjenica je da je nejednakost veliki problem u mnogim zemljama Evropske unije, uključujući i Srbiju. – U Srbiji, generalno, izdvajamo manje na socijalnu zaštitu nego što je to prosek u istočnoj Evropi, za oko jedan odsto BDP manje, izjavio je danas u Nišu Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije. Ono što je takođe problem jeste to što poslednjih decenija, iz godine u godinu, mi sve manje i manje trošimo na socijalnu zaštitu, a naravno i ova poslednja kriza nam je, naročito sa povećanjem cena hrane i energenata, pokazala da je potrebno bolje zaštititi najugroženije slojeve stanovništva.

Naša se analiza bavila time koji su sistemski uzroci nejednakosti po različitim zemljama u Evropi, sa konkretnim preporukama i konkretnim analizama za Srbiju. To ne može da se reši preko noći, već moramo videti kako možemo sistemski da delujemo da u narednim godinama smanjujemo nejednakost i da polako konvergiramo ka drugim istočnoevropskim zemljama, objašnjava Altiparmakov.

– Tu smo videli nekoliko pravaca. Jedan i prvi koji je možda i očigledan toliko da ga očigledno godinama i zanemarujemo –  obrazovanje-od osnovnoškolskog, srednjoškolskog do obrazovanja u oblasti obrazovanja na radu i usavršavanja do visokoškolskog obrazovanja. Sve su to oblasti koje mi moramo da unapređujemo i na taj način ćemo moći, ne samo da smanjimo nejednakost, već i da stimulišemo dugoročni privredni rast, da imamo takozvane dvostruke dividende i da konvergiramo ka zemljama EU.

Pored obrazovanja, koje je stvarno alfa i omega i koje zanemarujemo godinama, takođe postoje mogućnosti da se pomogne socijalnim i poreskim merama u smanjenju nejednakosti.

U slučaju poreskih mera, to bi bilo progresivnije oporezivanje dohotka u smislu dupliranja ovog iznosa neoporezivog cenzusa, kako bi se zaštitili građani sa najnižim zaradama i takođe ono što je veoma važno i po čemu ovaj region Balkana negativno odskače od ostalih evropskih zemalja je to što mi nemamo poreske kredite za izdržavane članove domaćinstva, pre svega decu, a to je nešto što bi morali da dodamo u naš poreski sistem.

Što se tiče socijalne politike, postoji potreba da se poveća obuhvat sadašnjih socijalnih mera, pre svega dečjeg dohotka i novčane socijalne pomoći, ali i da se poveća njihov iznos, naročito u svetlu ovih visokih povećanja cena hrane i energenata, kaže Altiparmakov.

Na pitanje kako bi se obezbedio novac za sva ta davanja, Altiparmarkov kaže da što se tiče sistemskih mera, novac je manji problem.

Ono što je problem je to što se tome već dugi niz godina ne prilazi na sistemski način. Konkretno za obrazovanje – to nije toliko stvar novca i jeste da to košta, ali nije neka nesavladiva prepreka za budžet. Problem je što se ne radi na tome sistemski, što nismo identifikovali smernice gde želimo da vidimo svoje osnovno obrazovanje za pet ili deset godina, problem neefikasnog izdavanja udžbenika koji imamo poslednjih 20 godina i evo, ne rešavamo… Gde želimo da vidimo svoje visoko obrazovanje, kako želimo da organizujemo to celoživotno učenje što je ključno u 21. veku za sve zemlje u Evropi?

Dakle, pre svega, prisutan je nedostatak sistemskog pristupa rešavanju nego problem novca, rekao je danas u Nišu Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije.