Tamo gde raste detelina sa četiri lista

Neke gradove pamtite po muzejima, neke po trgovinama, a nemački grad Augsburg vas osvoji onog trenutka kada shvatite da u samom srcu jednog od najstarijih nemačkih gradova postoji mesto gde vreme doživljavate potpuno drugačije.

To je Botanička bašta. Botanischer Garten Augsburg je prostor sa dušom koji vas, čim prođete kroz kapiju, bukvalno natera da usporite korak, duboko udahnete i prepustite se čistom uživanju u prirodi.

Šetajući kroz njenih desetak hektara, čovek ne može, a da ne oseti kako mu se misli bistre, dok se oko njega smenjuju pejzaži koji deluju kao da ste u samo par koraka promenili nekoliko kontinenata.

Jedan od detalja koji vam odmah privuče pažnju je crveni tepih u polusenci, tik uz stazu. Instinktivno pomislimo: „Vidi, šumske jagode!“.

Ipak, ovo su indijske lažne jagode (Potentilla indica). Kada uberete jednu, očekujući onaj prepoznatljivi, slatki ukus, dočeka vas potpuno iznenađenje, bez mirisa, bezukusan plod.

Ta mala optička varka nas je nasmejala i podsetila kako priroda voli da se poigra našim očekivanjima.

Najbliži ulazu u Botaničku baštu je Japanski vrt. Kiša koja je jako padala tog popodneva nije nas sprečila da uživamo u egzotičnim biljnim vrstama i cveću neverovatnih boja.

Veliki broj predivnih vrsta cveća smo tog dana videli prvi put u životu. Projektovao ga je čuveni arhitekta Jošikuni Araki i zaista je neverovatno kako je uspeo da unese toliki mir u jedan evropski park.

Dok sedite pored minijaturnih vodopada i posmatrate odsjaj javorova u vodi, osećate kako stres prosto nestaje.

Ako imate sreće da dođete kada procvetaju japanske trešnje, ceo prostor se pretvori u ružičasti oblak koji vas ostavlja bez teksta.

Moje prijateljice Snežana i Lidija koje žive u Augsburgu, priredile su mi dan za pamćenje. U lepom raspoloženju koje tamni oblaci nisu uspeli da pokvare, vodile su me od jednog do drugog vrta, gde sam uživala svim čulima.

Pravo iznenađenje tek sledi kada uđete u Apotekarski vrt (Apothekergarten).

Ovaj prostor je uređen u obliku krsta, po uzoru na stare manastirske bašte, a o njemu brine tim lokalnih farmaceuta na čijem je čelu lekar.

Ono što fascinira svakog posetioca jeste raznolikost prirode. Odmah pored pitome, mirisne nane i kamilice neverovatno velikih cvetova, buja i velebilje (Atropa belladonna), jedna od najsmrtonosnijih biljaka na našem kontinentu.

Sve je tu, na dohvat ruke, podeljeno prema ljudskim organima koje leči, i plastično vam pokazuje onu staru izreku, da je razlika između leka i otrova često samo u jednoj kapi.

Zbog toga ovde važi strogo, ali potpuno opravdano pravilo: „Gledaj, ne diraj“.

To pravilo je na najvećem ispitu kada stignete do vrta sa detelinom sa četiri lista. I pretpostavljate  koja je prva reakcija? Refleksno, ruka krene da ubere detelinu za koju kažu da donosi sreću. Ali, ako bi svaki posetilac uzeo, čemu bismo se posle divili? Zabranjeno je branje bilo koje vrste u bašti i na samom ulazu je istaknuto pravilo ponašanja tokom razgledanja bašte.

Nakon divljenja u apoteci na otvorenom, staza vas izvodi na najprostraniji i verovatno najopušteniji deo celog kompleksa, nepreglednu, besprekorno podšišanu zelenu poljanu koja se pruža dokle vam pogled seže.

Tokom dana, ova trava je prošarana prepoznatljivim baštenskim stolicama koje posetioci mogu slobodno da koriste.

Zanimljivo je posmatrati ljude: neko povuče stolicu u duboku senku starog hrasta da čita knjigu, parovi ih spajaju na suncu, dok stariji posetioci jednostavno sede okrenuti prema cveću, uživajući u tišini.

Tokom toplih letnjih meseci, te iste stolice pretvaraju se u pozornicu na livadi pod otvorenim nebom. To je dom čuvenih manifestacija, poput Međunarodnog džez leta  i magičnih Večeri svetlosti (Lichterzauber), kada hiljade skrivenih lampica i sveća osvetle staze, a posetioci uz muziku dočekuju ponoć na travi.

Šetnja nas dovodi zatim do  autentične seoske bašte. Tradicionalna seoska bašta je uvek kvadratnog ili pravougaonog oblika, strogo ograđena drvenim letvicama ili pletenim prućem.

Ta ograda je imala praktičnu ulogu, da zaštiti rod od domaće živine i divljih životinja. Staza je u obliku krsta. Unutrašnjost bašte je uvek bila podeljena na četiri jednaka pravougaona dela dvema stazama koje se ukrštaju u samom centru.

Posetilac ima osećaj da je zakoračio na staro seosko imanje iz 19. veka, gde je sve bilo pod konac, mirisno i svrsishodno.

A tu je i tropski vrt. Čim prođete kroz vrata ovog impresivnog staklenog kompleksa, svež  bavarski vazduh u sekundi zamenjuje topla, vlažna klima koja vas momentalno seli u srce tropske džungle.

Pod ovim staklenim krovom savršeno buja preko 700 egzotičnih i suptropskih biljaka iz celog sveta, a prostorom dominiraju bujne puzavice, džinovski kaktusi, pa čak i pravi minijaturni šum vodopada.

Ipak, najveća čarolija u „Svetu biljaka pod staklom“ dešava se krajem zime, od februara do marta, kada staklenik postaje dom za hiljade šarenih tropskih leptira koji slobodno lete oko posetilaca, pretvarajući ovaj natkriveni prostor u najživopisniji kutak celog Augsburga.

Iako danas deluje kao večna prirodna oaza, botanička bašta u Augsburgu zvanično je nastala u septembru 1936. godine.

U to vreme, na samom početku, imala je potpuno drugačiju namenu, bio je to skromni gradski rasadnik i školska bašta koja se prostirala na svega 1,7 hektara.

Pravi istorijski preokret dešava se nakon Drugog svetskog rata, tokom kojeg je čitav ovaj prostor bio prenamenjen za običan uzgoj povrća kako bi se prehranilo osiromašeno gradsko stanovništvo.

Tek nakon tog teškog perioda, bašta doživljava svoju renesansu, kada počinje planski da se širi na današnjih deset hektara.