Veliki petak

Srpska pravoslavna crkva i vernici koji poštuju Julijanski kalendar danas obeležavaju Hristovo stradanje, Veliki petak, dan kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti.

Veliki petak je za hrišćane najtužniji dan kada se sećaju događaja koji su prethodili Hristovom raspeću. To je dan velike žalosti, ali i uvod i priprema za Vaskrs.

Pravoslavni vernici tog dana strogo poste – na „vodi“, a mnogi tog dana ništa ne jedu, niti piju već tek uveče, posle večernje službe, uzmu malo hleba i vode. U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne zvone crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se na bogosluženja poziva drvenim klepetalima.

Na Veliki petak nema liturgije već se ujutru čitaju „Carski časovi“. „Carskim časovima“ se na jutrenju podseća na vođenja Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi Plaštanica.

Farbanje jaja za Vaskrs spada u najstarije hrišćanske običaje i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje. Stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju.

Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos vaskrse“ i sva jaja u korpi su postala crvena. Crvena boja je simbol radosti  vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao „čuvarkuća“, zaštitnik porodice.