Više lajkova – manje bezbednosti?

Bez telefona ni do prodavnice, a kod kuće za računarom ili tabletom, tako izgleda savremeni život svuda u svetu. Međutim, ponekad nismo svesni da upotrebu savremenih tehnologija, koje napreduju rapidnom brzinom, mora da prati digitalna pismenost.

Broj lajkova danas se pretvorio u ozbiljan bizniz. Koliko puta ste u komunikaciji sa prijateljima čuli ime i prezime osobe koju ne poznajete, a potom otišli na njegov profil i saznali sve o njemu. Gde živi, šta radi, koliko ima godina, ko su mu najbolji prijatelji, itd.. Čini se da ponekad nismo ni svesni koliko dostupnih podataka o nama ima na internetu, i to sve u samo par klikova.

Ranije su se roditelji plašili da puste dete na ulicu, a danas možemo da kažemo da isto toliko opasnosti vreba na internetu. Decu ne treba isključiti iz društva, ali treba voditi računa šta oni rade za računarom, jer kako smatraju mnogi stručnjaci, internet je jedan od najlakših načina da predatori stignu do dece. I to se, nažalost, dešava svuda.

Sanja Sretić, pedagog u Centru za socijalni rad “Sveti Sava” u Nišu kaže da za ovakve slučajeve saznaju od policije.

– O takvim slučajevima nas obaveštava policija, jer su oni u obavezi da nas kao stručne radnike, organe starateljstva, prilikom saslušavanja maloletnika koji se našao u takvoj situaciji pozovu, a potom se to procesuira i pred našim centrom. Dakle, naš posao je da roditeljima predočimo i da im stavimo jasno do znanja da svojoj deci obezbede sigurnost, bezbednost, kako se to više ne bi dogodilo. Oni treba da vrše kontrolu i nadzor nad njihovim ponašanjem što je u danjašnjem svetu izuzetno teško, s obzirom na sve to šta je danas deci omogućeno i dostupno.

Na koji način?

– Tako što mi razmatramo kako i na koji način je obezbeđena bezbednost i sigurnost tog deteta od strane roditelja u tim, ali i svim ostalim prijavama. Tu vidimo kako roditelji obavljaju svoje funkcije, kakve su im roditeljske kompetencije, gde su napravljeni propusti i kako to rešiti. Na taj način mi ćemo da osnažimo roditelje, da im predočimo koji su rizici. Ima roditelja koji imaju volju, želju trude se, ali prosto zbog različitih okolnosti ne mogu mnogo da se posvete deci. Mnogo izazova je pred roditeljima, mi možemo tu da im pomognemo da oni na najbolji mogući način obavljaju svoju roditeljsku funkciju.

Sa decom i mladima treba dosta raditi na temu digitalne pismenosti, posebno treba ukazati na posledice koje nastaju u momentu kada oni postanu konzumeti takvih sadržaja.
Međutim, u Centru kažu da su mnogo češće prijave zbog digitalnog nasilja.

– Digitalno nasilje je „moderno“ verbalno vršnjačko nasilje gde vi na internetu vršite psihološko nasilje nad nekim. Mi prijavu o bilo kojoj vrsti nasilja dobijamo od škole, a neretko i od policije. S obzirom na to da u svakoj osnovnoj i srednjoj školi postoje dežurni policajci, oni evidentiraju prijave i u obavezi su da na osnovu protokola koji je potpisan na nivou institucija obaveste Centar, gde smo u obavezi da sprovedemo postupake iz naše nadležnosti. U svetlu svega što se dešavalo u prethodnom periodu mi imamo pandemiju vršnjačkog nasilja godinama unazad. Međutim, treba razlikovati konflikt, koji je situacionog karaktera i nasilje koje izaziva velike posledice u smislu depresivnosti, niskog samopoštovanja i samopouzdanja, razvijanja psihopatoloških obrazaca funkcionisanja, itd., kaže Sretić.

– Naš posao, uloga organa starateljstva, je da vidimo šta je uzrok, šta je u osnovi jednog takvog čina i da preveniramo slične događaje. Uloga Centra za socijalni rad je da štiti ličnost, prava i interese maloletne dece u skladu sa brojnim protokolima kako nacionalnim, tako i međunarodnim, dodaje Sretić.

Neka istraživanja pokazuju da je starosna granica dece koja koriste internet sve niža, zato je najvažnije da oni budu zaštićeni i bezbedni, a na tome treba još raditi…