Zaštita dece u virtuelnoj sferi

Istraživanja u svetu i Republici Srbiji govore da je jedva polovina roditelja uključeno u to čime se njihova deca bave pri elektronskoj komunikaciji, dok se samo jedna trećina dece obrati roditeljima u slučaju da je nad njima vršeno digitalno nasilje. Nedovoljna uključenost roditelja u život dece i srednjoškolaca koji su žrtve digitalnog nasilja je, svakako, jedan od razloga sve raširenijih pojava digitalnog nasilja, ne sporeći da veoma značajnu ulogu u borbi protiv digitalnog nasilja imaju i država, sistem bezbednosti, tužilaštva, sudovi, škole, nevladine organizacije, vlasnici društvenih i socijalnih mreža i mnogi drugi. Nema sumnje da roditelji, pojedinačno i zbirno, moraju da učine napore da što više unaprede svoj odnos sa decom, pomognu im da shvate šta digitalno nasilje jeste, kako ga izbeći, zašto ga ne činiti i kako se protiv njega boriti. O pomenutim pitanjima, merama prevencije i pre svega ličnim iskustvima razgovarali smo sa roditeljima koji su, na žalost, imali u svojim porodicama slučajeve digitalnog nasilja.

Nebojša K. je otac četrnaestogodišnjaka, koji je pre nekoliko meseci počeo da mokri noću u krevetu i da ima bolove u stomaku. „Pregledi kod raznih medicinskih stručnjaka i laboratorijske analize su pokazale da je sa organizmom mog sina sve u redu, ali i da je reč o psihosomatskim simptomima koji uzrok mogu imati i u pojedinim životnim okolnostima – govori Nebojša – Zajedno sa suprugom smo otišli u njegovu školu i utvrdili da je u tih nekoliko meseci pokvario svoje ocene, te da ima i izostanke sa časova. Nastavnici su mislili da je reč o prolaznom periodu, ali nam je psiholog škole naglasio da bi možda trebalo da proverimo telefon i kompjuter našeg sina pošto su pojave digitalnog nasilja sve češće. Moram priznati da do tog trenutka supruga i ja nismo razmišljali o takvoj mogućnosti, te da smo sinu pružili potpunu slobodu u korišćenju interneta i društvenih mreža. Relativno lako smo ušli u njegov mobilni i računar, posebno obraćajući pažnju na period od pre dva-tri meseca. Vrlo brzo smo, čitajući poruke, zaključili da on izbegava da se druži i sa do juče najboljim prijateljima, dok se u njima našlo i nešto što nas je zaista zabrinulo. Pojedini prijatelji su mu, naime, pisali da zaboravi na ono što je objavljeno na društvenoj mreži, da su to idioti, budale, i da se ne brine. Pozvao sam prijatelja koji se razumeo u računarsku tehniku, tako da smo pronašli i neke obrisane ili sakrivene prepiske, u kojoj smo pronašli da su neki njegovi vršnjaci objavili snimak njegovog pada sa gimnastičke sprave, ispod koga se nadovezalo na desetine uvredljivih komentara, pogrdnih imena, u toj meri okrutnih i zlobnih da je to teško bilo poverovati“.

Problem sina Nebojše K. iz Niša je rešen zahvaljujući velikom angažovanju roditelja, direktora škole, školskih pedagoga, psihologa i nastavnika, pravih drugova i drugarica. Opomenuti su roditelji svih mladih ljudi koji su učestvovali u digitalnom nasilju, dok su sa dečacima i devojčicama obavljeni razgovori. „Naučili smo da moramo da pokažemo interesovanje za to čime se deca bave i da ne samo izgradimo kvalitetan i zdrav odnos sa detetom, već i da poznajemo okruženje svoje dece. Posebno je važno da sa njima razgovaramo o dobrim i lošim stranama tehnologije. Slučaj digitalnog nasilja u porodici me je motivisao da uključim u grupu koja ima za cilj da preventivno deluje i suzbija nasilje na internetu“ – zaključuje Nebojša K. – U grupi sam iznosio i iskustva mog sina, kome je najteže palo što mu niko nije priskočio u pomoć, već su se svi udružili protiv njega“.

U rešavanje problema trinaestogodišnje ćerke Vidosave. M. iz sela u blizini Niša morale su da se uključe državne institucije. „Ćerka nije bila oprezna, iako smo joj u više navrata govorili da vodi računa o tome sa kim sve komunicira preko interneta. Ona je verovala da je bezbedna prilikom korišćenja interneta i elektronskih sredstava, tako da je prihvatala i nepoznata prijateljstva. Iza jednog od tih navodnih prijateljstava se nalazio pedofil, poznat policijskim i sudskim organima. On je posle uspostavljanja odnosa poverenja sa našom ćerkom krenuo i korak dalje inicirajući seksualne teme. Ćerka se srećom odmah obratila svojim roditeljima, a mi smo obratili Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Republike Srbije. Zločinac je priveden pravdi, dok smo mi još aktivnije nastavili da radimo sa ćerkom na njenoj digitalnoj pismenosti i sposobnosti da na internetu prepozna nasilnike. Kod dece se mora razviti svest da i u virtuelnom svetu postoje pravila, obaveze, zahtevi, granice, da su odgovornost i opreznost važne baš kao i u realnom svetu. Možda su deca tehnički potkovanija od nas, ali potrebno im je naše iskustvo kako bi u virtuelnoj sferi bili zaštićeni, a istovremeno koristili benefite digitalnog doba“.

Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Republike Srbije je, svakako, jedna od adresa kojoj se treba obratiti u slučaju da ste žrtva ili roditelj žrtve digitalnog nasilja. Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala ima i Više javno tužilaštvo u Beogradu, dok u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja funkcioniše SOS telefonska linija (0800/200-201) na koju može da se prijavi svaki oblik digitalnog nasilja. Net patrola ima elektronski mehanizam za anonimne prijave nelegalnih sadržaja na internetu, koje odmah prosleđuje MUP-u, dok sve društvene mreže korisnicima pružaju mogućnost prijavljivanja nasilja koje se desilo na mreži. Prvi korak bi možda, ipak, trebalo da bude prijavljivanje digitalnog nasilja školi, to jest nastavniku ili odeljenjskom starešini. U zavisnosti od nivoa nasilja, aktivnosti škole mogu da se prošire i na tim za zaštitu od nasilja, unutrašnju zaštitnu mrežu ili se uključuje spoljašna zaštitna mreža u vidu Centra za socijalni rad, policijske uprave ili ustanove zdravstvene zaštite. Obrazovno -vaspitna ustanova je u obavezi da svaki teži oblik nasilja prijavi nadležnoj Školskoj upravi u roku od 24 sata.