Rečima. Dušom. Srcem – protiv stigmatizacije žrtava
Nišlijka Nevena Mitić bila je žrtva trgovine ljudima, pre 28 godina. Sada govori o tome kako bi ohrabrila sve devojke i žene koje su propatile kao ona, da se ne stide i da se brže oporave od traume sa kojom žive.
“Preživela sam mnogo nasilja, psihičko kao i fizičko i nije mi bilo najgore to na šta sam bila primorana, šta sam morala da radim”, priča nam Nevena.
“Najgore mi je bilo to što znam da nisam slobodna osoba, da sam bukvalno kao rob, kao u nekom zatvoru i tu nema kraja, baš sam bila u paklu dve godine. Bila sam u Holandiji dve godine, primorana na prostituciju i imala sam sreće, verovala sam da će me neko spasiti, odvesti iz toga i tako se i desilo… i onda sam shvatila da od svih tih strašnih stvari koje su mi se desile… ma rešila sam da ne budem samo žrtva, već neko ko će hrabriti druge žrtve“.
– Na koji način im sada pružate podršku?
“Rečima. Dušom. Srcem”, odgovara Nevena glasom punim topline, iz duše govori i osećamo da zaista tako i misli.
“Još uvek nisam našla svoj profesionalni put, ali se nadam da sam na dobrom putu da mogu da budem sa tim žrtvama. Želim da budem prava podrška, da grlim te žene i da im pričam o svom životu, šta sam ja prošla, jer verujem da tako i njima dajem nadu da ne žive u strahu i u sramoti, kao što sam ja živela“.
“Znam da najveći broj žena samo ćuti, ne sme bukvalno nikome ništa da kaže, jer je strah i sramota zato što bi je svi osuđivali, a ja baš zbog toga želim da pričam, da me ceo svet čuje. Želim da budem glas miliona žena koje ne smeju da pričaju jer ih je sramota”, kaže Nevena.
Slađana Čabrić, iz Sektora za socijalnu zaštitu Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja ističe da je trgovina ljudima kao tema jako značajna.
“Što se tiče uloge našeg ministarstva, mi smo bili inicijatori još 2012. godine, kada je Vlada Republike Srbije formirala prvu ustanovu socijalne zaštite koja se zapravo na specifičan način bavi ovom temom i tada je formiran Centar za zaštitu trgovine ljudima koji je inače ustanova socijalne zaštite u mreži ustanova. Ono na čemu mi sada radimo jesu izmene Zakona o socijalnoj zaštiti koje će ovu ustanovu socijalne zaštite prepoznati kao izuzetno važnu i dati joj legitimitet kao posebno značajnoj ustanovi koja radi izuzetno važan i vrlo stručan posao”, kaže Čabrić.
– Poražavajuća je statistika u Srbiji. Čak 25 žena je ubijeno u porodičnom nasilju od početka ove godine.
“To je širi društveni problem. Mi trebamo kao ministarstva i institucije i civilne organizacije zajedno da radimo na prevenciji. Što više budemo radili na prevenciji i što se tiče lečenja i osvešćivanja ljudi da ne bi trebalo da trpe nasilje, bilo da se radi o devojčicama, ženama, dečacima, muškarcima, odraslim i starijim licima. Znači, trebalo bi raditi što više na prevenciji i jačanju svesti da ljudi prijavljuju nasilje na vreme”, naglašava Čabrić.
“Kad neko kaže da je 25 žena ubijeno, to je strašan podatak, ali sam sigurna i kao stručni radnik i kao profesionalac da ta osoba nije odjednom mogla da ima neki problem. Znači, treba jačati porodice da prijavljuju ukoliko neko ima psihičkih problema i poremećaja u ponašanju, na vreme, kako bi i zdravstvene službe pomogle. Sistem socijalne zaštite je samo jedna karika u tom sistemu. Donet je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i aktivno je na snazi, postoji jako dobra koordinacija između Tužilaštva, policije i centara za socijalni rad. Podigao se nivo profesionalne odgovornosti rada, ali opet kažem, to je samo jedna karika, treba jačati taj multisektorski pristup i rad”, ističe naša sagovornica.
“Mnogo se radi na jačanju kapaciteta profesionalaca – u prepoznavanju, ne samo kad je trgovina ljudima u pitanju nego i nasilje u porodici, od prosvetnih radnika, vaspitača, socijalnih radnika, radnika zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite, centrima za socijalni rad. Dakle, jačati i svest građana da prijavljuju nasilje, a vrlo je značajna uloga medija koji imaju i te kako veliku ulogu u tome da promovišu takve aktivnosti, kako bismo zajedno kao društvo delovali”, zaključila je Slađana Čabrić iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.
Predsednik upravnog odbora Biroa za borbu protiv trgovine ljudima Ibro Ibrahimović ističe da će umrežavanje državnih institucija sa civilnim sektorom svima pomoći da dođemo do boljih rešenja za sve operativne izazove koji su pred nama.
“Dvadeset pet žena je ubijeno od početka godine, a na godišnjem nivou imamo 260 slučajeva trgovine ljudima. Kada je trgovina ljudima u pitanju, ono što je problematično jeste to što mi nemamo pristup razmerama ovog fenomena. Podaci u sivoj zoni su u mnogo većoj razmeri nego što je to zvaničan podatak i ono što je važno jeste činjenica da trgovina ljudima nije individualni fenomen, ona pogađa jednako sve – i muškarce i žene, devojčice, dečake, siromašne, ali i bogate. Imamo primer trgovine ljudima u Velikoj Britaniji, dakle u razvijenim, demokratskim društvima. U Avganistanu imate primer da je to stvar kulture da muškarci imaju dečake za zabavu”, kaže Ibrahimović.
“Što se tiče Srbije, vrlo je važno da umrežimo sve institucije, one zaista dobro rade. Ono što je neophodno, jeste da pojačamo ljudski kapacitet. Procentualno, žene i devojčice spadaju u najrizičniju grupu, u cilju seksualne ekploatacije”.
Boris Milićević, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podseća da je prošle godine donet novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji značajno proširuje i jača mehanizme izgradnje politika rodne ravnopravnosti.
“Od državnog nivoa pa do nivoa svakog pravnog lica koje ima 50 ili više zaposlenih, što praktično pokriva 90 odsto političkog, ekonomskog života. Suština jeste da su žrtve često iz porodica u kojima se doživljava nasilje, postoji stalna tenzija i gde žrtve pokušavaju da pobegnu i tako postaju žrtve trgovine ljudima. Zakon postoji, pojačana je koordinacija između državnih organa jer je problem vrlo kopleksan i zahteva saradnju svih organa” kaže Milićević.
