Kolačići nisu uvek slatki
Otvorili ste novu internet stranicu i iskače vam prozor sa opcijama „Prihvatite kolačiće“ ili „Odustanite“. Šta ćete učiniti? Nema sumnje da i stariji i iskusniji korisnici interneta imaju dilemu po ovom pitanju, a može se samo zamisliti kako deca ili srednjoškolci reaguju kada se nađu u toj situaciji. Velika je verovatnoća da će mladi ljudi bez mnogo razmišljanja kliknuti da prihvataju kolačiće, pogotovo u situaciji kada neki vlasnici veb lokacija ne dozvoljavaju korišćenje njihovih stranica bez prihvatanja kolačića ili kada korisnici interneta primete da im se stranice posle prihvatanja kolačića mnogo brže i jednostavnije otvaraju. Da li je prihvatanje kolačića na internetu tako jednostavno, treba li ih uopšte prihvatiti, koje su negativne posledice prihvatanja kolačića i može li to biti opasno? Odgovore na ova pitanja potražili smo u razgovoru sa vrsnim poznavaocem informatičke tehnologije Miodragom Zorićem.
Šta su kolačići pretraživača?
„Kolačići su male tekstualne datoteke koje veb lokacije čuvaju na korisnikovom uređaju, obično u veb pretraživaču, pre svega u cilju pamćenja i prikupljanja podataka iz pretraživača svakog pojedinca, koje potom šalju vlasniku veb lokacije – kaže Miodrag Zorić – Prihvatanje kolačića ima, naravno, svoje dobre strane. Veb sajtovi na taj način pamte vaša podešavanja, jezik i druge personalizovane informacije, što u suštini omogućava praktičnije i efikasnije korišćenje interneta. Kolačići, na primer, u elektronskim trgovinama čuvaju artikle u vašoj korpi za kupovinu, tako da ne gubite vaše izbore prilikom navigacije stranica ili u pauzama između pregledanja. Pojedini vlasnici veb lokacija prikupljaju anonimne podatke o ponašanju korisnika, kako bi utvrdili kako posetioci komuniciraju sa njihovom veb stranicom, što je od velike važnosti za optimizaciju i sadržaj njihove veb stranice. Da budemo sasvim jasni. Vlasnici veb lokacija su pomenute mogućnosti prikupljanja informacija imali odavno, ali su Zakon EU o privatnosti podataka iz 2018.godine, Kalifornijski zakon o privatnosti potrošača i drugi propisi uveli stroga pravila o tome kako veb sajtovi mogu da prikupljaju i koriste korisničke podatke i potrebu da dobiju dozvolu korisnika da koriste kolačiće pre nego što mogu biti sačuvani u veb pretraživačima korisnika“.
Jasno je da kada korisnik klikne da odobrava kolačiće daje odobrenje da vlasnici veb stranica automatski mogu da pristupe podacima. Koji su to podaci i može li sve to da bude opasno?
IT stručnjak za naš portal naglašava da je veliki broj podataka koji preko kolačića mogu da se sakupe počev od imena veb lokacije, ID korisnika, navike pregledavanja i istorije, ličnih preferencija i interesovanja i pregledanih linkova, preko broja poseta veb stranice, vremena provedenog na veb lokacij, sadržaja „korpi“, pa sve do informacija za prijavu, uključujući korisničko ime i lozinku, online identifikator, lične podatake i broj telefona.
„ Kompanije mogu prikupljene podatake da koriste kako bi vam omogućile brže, fokusiranije i korisnije pregledavanje i lako prijavljivanje, ali činjenica je da ovi podaci omogućavaju kompaniji da ih koristi i za svoje interese – tvrdi Zorić – Posebno su zabrinjavajući kolačići treće strane, to jest kolačići koje postavljaju drugi domeni, a ne onaj koji posećujete. Preko njih vašu lokaciju mogu pratiti oglašivači, brokeri, pa i mnogi drugi nedobronamerni pojedinci ili grupe. Ne znam da li su ljudi svesni koliko je opasno kada, na primer, bankovne ili druge važne infiormacije dele na veb stranicama na kojima su prihvatili kolačiće i u kojoj meri to omogućuje pokušaje prevara ili krađe identiteta? Oticanje privatnih podataka i njihovo zlonamerno korišćenje može u krajnjem da dovede do ozbiljnih posledica poput krađe novca sa ličnih računa“.
Deca i mladi su ranjiva kategorija u svim vrstama nasilja. Koje opasnosti vrebaju mlade ljude ukoliko prihvataju kolačiće?
„U kategoriji mladih ljudi je primetno nepoznavanje posledica, to jest deca i srednjoškolci po pravilu i ne znaju koji se to podaci prikupljaju prihvatanjem kolačića i do kakvih konsekvenci to može dovesti -ističe Zorić – Odbrambenog mehanizma kod mladih gotovo da nema, tako da su, nažalost, često žrtve veb prevara, pogotovo krađe identiteta i lažnog predstavljanja na određenim lokacijama i na društvenim mrežama. Praksa govori da takve pojave nisu retke i da dovode do teških posledica. Važno je da mladi budu svesni kako kolačići funkcionišu, a savetujem im da prilikom pristupanja nekoj internet stranici i ponude o prihvatanju kolačića pogledaju opcije u podešavanjima privatnosti i odaberu samo one koje im odgovaraju. Treba znati da i moderni pretraživači nude poboljšane funkcije privatnosti i dozvoljavaju korisnicima da blokiraju kolačiće trećih strana ili koriste režime privatnog pregledavanja koji automatski brišu kolačiće nakon završetka pregledavanja“- zaključuje Miodrag Zorić.
