Koliko je zelena Evropa?

Prezentacija najboljih praksi zaštite životne sredine u EU, koja je organizovana u Dorćol Platzu u Beogradu danas, izazvala je veliko interesovanje javnosti.

Projekcija filma “Zelena Evropa” u produkciji Radio-televizije Srbije i debata o tome kakvi su evropski, a kakvi srpski standardi u zaštiti životne sredine, održani su u okviru obeležavanja EU Zelene nedelje u Srbiji.

Događaj pod nazivom “Koliko je zelena Evropa” su organizovali Delegacija EU u Srbiji i projekat “Puls Evrope – medijske posete EU” u okviru kojeg je autorka filma, novinarka RTS-a Dragana Živojnović istraživala politike zaštite životne sredine u Austriji, Italiji, Sloveniji, Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj. Film u trajanju od 25 minuta sumira 14 emisija emitovanih na Drugom programu RTS-a.

Učesnici panel diskusije ocenili su da priče o ekološkim problemima ne vrede ukoliko ne nude rešenja.

Autorka filma Dragana Živojnović rekla je da je u zemljama koje je posetila bilo mnogo dobrih primera koji su vredni za prikazivanje gledaocima u Srbiji na koji način bi moglo i u ovde da se krene “i da budemo zeleniji”.

Programski menadžer Delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon rekao je da je jako dobro što se kroz film “Zelena Evropa” vide građani i institucije u akciji. “Zelena agenda je u Evropi počela pre sto godina. Stavili smo ljude i njihovo blagostanje iznad institucija, ali to jeste politički process jer, na kraju treba doneti rešenja koja podržavaju ekološke akcije”, rekao je on. Avinjon je naveo da je EU u Srbiji u poslednjih 15 godina donirala više od 580 miliona evra za sektor zaštite životne sredine, dodavši da podržava i manje građanske inicijative kroz dodelu grantova a preko većih organizacija civilnog društva.

Prikazani su primeri dobre prakse o tome kako možemo od zapuštenih krajeva napraviti lepo prirodno okruženje, kako od deponije stvoriti divne zelene parkove gde ljudi provode slobodno vreme, roštiljaju, odmaraju…Prikazan je primer sela u Nemačkoj u kome živi samo 130 stanovnika i gde je uspostavljen sistem energetske samoodrživosti. Ove priče mogu biti veliki podstrek i putokaz našim građanima, kako onima na vlasti tako i pojedincima i udruženjima, da, uz malo volje i truda, stvorimo zelene oaze.

Na dnevnom nivou, bacamo velike količine hrane koja se npr. može reciklirati i postati biomasa koja je upotrebljiva na mnogo načina i to je još jedna ideja koja može posebno biti značajna kompanijama ili ugostiteljskim objektima gde se svakodnevno priprema velika količina hrane.

Na panel diskusiji govorila je i urednica Ekolista, specijalizovanog časopisa koji se bavi ekološkim temama, Majda Adlešić. Ona je govorila o značaju unapređenja i očuvanja životne sredine i naglasila da to nije političko pitanje, već pitanje kulture življenja i našeg odnosa prema prirodi. Ona je pozvala i nosice vlasti i građane da vode računa o životnoj sredini, a informisanje i edukacija u ovoj oblasti su ključ napretka, ocenila je Adlešić.

Publika je imala priliku da vidi i izložbu fotografija, nastalih kao deo medijskih projekata Puls Evrope.

Do sada je, zahvaljujući Pulsu Evrope, realizovano 16 grupnih i 39 individualnih medijskih poseta zemljama EU, o čemu je napravljeno 450 medijskih izveštaja, više od 17sati tv programa i preko 6 sati radio programa, kako bi se srpskoj javnosti približile vrednosti koje neguju zemlje EU. Najveći broj tema bio je u vezi sa očuvanjem životne sredine.

Svest građana Srbije, nažalost, još uvek nije na nivou na kome bi trebalo da bude. Nadamo se da će jedan od benefita projekata Puls Evrope biti i promena načina ophođenja građana prema životnoj okolini, da ćemo shvatiti da čuvanjem prirode štitimo i svoje zdravlje i zdravlje budućih generacija.

Podsećamo na jednu staru izreku koja kaže da smo zemlju i prirodu pozajmili od svoje dece!