Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad decom
U Srbiji, prema podacima UNICEF-a, 44 odsto dečaka i 42 odsto devojčica doživelo je neki oblik fizičkog nasilja u svojoj porodici, kazala je na obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad decom Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu. Kako bi se podigla svest građana o ovom problemu, u Nišu je održan okrugli sto pod nazivom “ Deca i trauma: šta znamo i možemo“?
Detinjstvo svakog deteta trebalo bi da bude bezbrižno i srećno, a nažalost to ne bude uvek tako i deca kao najosetljiva grupa često su izložena nasilju.
– Zabrinjava podatak to što su vrste nasilja sve brojnije, pa tako imamo seksualno nasilje, kao najteži oblik, zatim fizičko, vršnjačko, digitalno itd… Najzastupljenije vrste nasilja u našem društvu su vršnjačko nasilje i konkretno kada govorimo o nasilju u porodici to su zanemarivanje i zlostavljanje, kaže Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu.
– Zanemarivanju i zlostavljanju najviše su izložena deca nižeg kalendarskog uzrasta zbog svoje bespomoćnosti. U 95 odsto slučajeva, gde su deca smrtno stradala bila su mlađa od četiri godine, kazala je Sonja Šćekić.
Postavlja se pitanje ko su ti roditelji koji mogu da zlostavljaju i zanemaruju svoje dete?
– To su obično asocijalne osobe, koje imaju kriminogeno ponašanje, neko psihijatrijsko oboljenje i obično imaju niži obrazovni nivo. Takođe, kao faktori rizika javljaju se poremećeni porodični odnosi, kao i socijalna izolovanost porodice. Ono što je jako bitno jeste da o ovom problemu mi sve više govorimo i država preduzima sve što je potrebno da se nasilje nad decom zaustavi, donose se novi zakoni i pravilnici kako bi se deca zaštitila.
Centru za socijalni rad u Nišu godišnje se prijavi 50 slučajeva nasilja nad decom, a Niš je prvi grad u Srbiji koji će dobiti savetovalište za decu u okviru Sigurne kuće, na proleće naredne godine. Pored savetovališta biće otvorena i SOS linija, istakla je direktorka Sigurne kuće Niš.
Lečenje traume je veoma složen proces, kažu psiholozi.
– Traume zaceljujemo na brojne, ali uvek pomalo bolne načine. Moramo da probudimo te „cimere“ u nama, tu zaleđenu decu koja su htela da vrište, a nisu smela, koja su htela da plaču, a nisu smela da puste suzu. Da ih vratimo, da ponovo sklopimo slagalicu, da budemo integrisaniji u daljem narativu. Sve dok to ne uradimo, mnoge situacije nas u životu trigeruju, neka vrsta muzike, neki zvuk, mi mislimo loš nam je dan, a zapravo, javlja se ranjeno dete koje smo nekada ućutkali, istakla je prof. Tatjana Stefanović Stanojević sa Filozofskog fakulteta u Nišu.
– Dostupni podaci govore o tome da se udvostručio broj predatora putem društvenih mreža, ali se isto tako u poslednje vreme mnogo otvorenije govori o nasilju nad decom, pa to može da uputi na to da se nasilje nad decom povećava. Milslim da se ne radi o povećanom broju nasilja nad decom, već da se više i otvorenije govori o tome, kazala je zamenica gradonačelnice Niša Dušica Davidović.
Grad Niš je prvi grad u Srbiji koji je usvojio dokument „Jedno od petoro“ – evropski dokument o najtežim oblicima nasilja nad decom.
