Nasilje – jedan od najvećih izazova obrazovnih institucija

U medijima svakodnevno čitamo vesti o sve češćim slučajevima vršnjačkog nasilja u osnovnim škola, gde učenici kao posledicu imaju teške telesne povrede i psihičke traume.

Vršnjačko nasilje se danas može ispoljavati u nekoliko različitih oblika: fizičko, verbalno, digitalno nasilje i društveno isključivanje. Činjenica je da je fizičko nasilje najprepoznatljivije, međutim to ne znači da ostali oblici nisu jednako ugrožavajući za razvoj dece.

Da li je neko dete žrtva vršnjačkog nasilja, možemo da primetimo kroz njegovo ponašanje.

Povlačenje u sebe, izbegavanje razgovora, bezvoljnost, pojačana razdražljivost, zaboravnost, uznemirenost, napetost… su samo neki od simptoma koji mogu ukazati na to da dete trpi vršnjačko nasilje. Ovakvo stanje dovodi do narušavanja psihofizičkog zdravlja deteta, posebno u periodu puberteta.

– Uzroke nasilnog ponašanja ne treba tražiti samo u prirodi deteta. Zapravo, moramo biti svesni činjenice da je čitavo društvo u problemu, počev od kovid pandemije, preko nestabilne situacije na svetskom nivou, što je dodatno uzdrmalo i narušilo porodični sistem. Roditelji zbog svojih profesionalnih obaveza i neophodnosti da porodici obezbede egzistenciju, ne provode dovoljno kvalitetnog vremena sa svojom decom, kaže za portal Odgovor Ksenija Sekulić, školski psiholog.

Veliki problem predstavlja i to što deca školskog uzrasta sve više vremena provode na internetu, gledajući različite neprimerene sadržaje, koji loše utiču na njih.

– Tačno je, deca su sve više u virtuelnom svetu…. na internetu, društvenim mrežama, Tik-Toku, identifikujući se i prateći influensere, koji zloupotrebljavaju potrebu dece i mladih, naročito u najosetljivijem periodu, pubertetu i adolescenciji, kada je najvažnija socijalizacija, oblikujući im ponašanje u pogrešnom smeru. Plasira se važnost fizičkog izgleda, važnost forme naspram suštine, a sve apsurdno se potencira (npr. u igrama „izazova“). Ja bih ih poštovala ukoliko bi kod mladih razvijali pravu umetničku estetiku, empatiju, toleranciju, poštovanje različitosti, negovanje mentalnog zdravlja, saradnju itd… jedan istinski sistem demokratskih vrednosti. Nažalost, svedoci smo da nije tako, ističe Sekulić.

Zato, učenici koji nisu “popularni” na društvenim mrežama, često budu žrtve nasilja. Vršnjaci, putem društvenih mreža, jedni druge omalovažavaju, vređaju, šalju neprimerene sadržaje itd…

Deci školskog uzrasta je bitno da budu zapaženi na društvenim mrežama, da imaju mnogo “prijatelja” i “lajkova”, jer to za njih znači i da su “popularni” u društvu, zato se oni često odlučuju da učestvuju u igrama izazova na Tik-toku. Skakanje kroz prozor, uništavanje školske imovine, bacanje pod automobile, neki su od opasnih izazova koji su sve popularniji među mladima. Međutim, od zabave do tragedije put može biti kratak, a ishod fatalan.

I dok su porodice u problemu i sa očekivanjem da škola nadomesti izvesne propuste, na obrazovni sistem je stavljen veliki pritisak da ispravi mnogo toga. Mi se svim silama trudimo, i sa mnogo vere pristupamo tim izazovima, te u cilju prevencije permanentno organizujemo veliki broj edukativnih radionica za učenike, Vršnjački tim, Učenički parlament, a takođe i tribine za roditelje, pozivajući stručnjake i psihoterapijska savetovališta u gostovanje. Počev od prvog ulaska deteta u školu, svaki učitelj, kasnije i nastavnik, trudi se da utka u njega, koliko god je u našoj moći, jedan dobar sistem vrednosti, jer ako se propusti da se to učini u najranijem periodu, sa ulaskom u adolescenciju više nećemo ni uspeti da dopremo do njih, zaključuje Sekulić.

Vršnjačko nasilje u školama i van njih je problem sa kojim se udruženo moraju boriti svi i obrazovne institucije i roditelji. Škola ima veliku ulogu u životu učenika, stoga je udružena borba najbolje rešenje.

Ukoliko vidite da dete trpi vršnjačko nasilje, potrebno je što pre prijaviti učitelju, razrednom starešini ili stručnim saradnicima škole koji će osmisliti kako da se reaguje u najboljem interesu deteta. Takođe je bitna i prevencija vršnjačkog nasilja. Važni elementi prevencije jesu razvijanje empatije, jačanje samopouzdanja, kao i edukacija o samom vršnjačkom nasilju kako da ga dete prepozna, ali i prijavi, bez stida i straha.