Saveti lekara
Red sunca, red kiše ovih dana. Kako vreme utiče na nas, ali i kako se zaštititi od UV zraka?
Sunce može da bude naš prijatelj kada stvara vitamin D, neophodan za naš imunitet, poboljšava naše raspoloženje, uvodi nas u pravilan bioritam, kaže dr Nataša Blažević Kamenov, dermatovenerolog Doma zdravlja u Nišu. Ali, od sunca možemo sami napraviti neprijatelja ukoliko se neodgovorno i dugo izlažemo sunčevim zracima.
Sunce ima vidljiv i nevidljiv spektar. U taj nevidljiv sprektar spada infracrveno zračenje, UVC zraci od kojih se štiti atmosfera tako da nam oni nisu bitni i UVB I UVA zraci. UVB su oni zraci koji stvaraju crvenilo I opekotine na koži tako da mi to odmah vidimo i reagujemo.
UVA zrake ne vidimo, oni idu do srednjeg sloja kože i oni će stvoriti neka oštećenja koja mogu biti opasna za našu kožu i koja će koža da pamti, upozorava dr Blažević Kamenov. U zavisnosti od toga kako ćemo se mi ponašati, tako će se i naša koža ponašati prema nama. Da li ćemo je oštetiti ili ne, od nas zavisi. Posebnu pažnju moramo obratiti na decu. Bebe do 6 meseci svakako ne smemo izlagati direktnom sunčevom zračenju, već ih treba postepeno izlagati, a decu do šeste godine, uz određene mere i zaštitne kreme.
Kako se pametno štititi od sunca?
Ne izlagati se suncu u vremenu od 10 do 16 sati, obavezno kada se izlažemo suncu, čak i pre 10 sati i posle 16, obavezno koristiti kreme sa zaštitnim faktorom, najmanje 30, a najviše 50. Nanositi kremu na svaka dva sata. Solarijum treba izbegavati, jer je veoma štetan, podseća dr Blažević Kamenov.
Zbog vrućina i sparine ovih dana, veći je broj poziva na terenu niškoj Hitnoj pomoći. Imamo i veći broj pacijenata u ambulanti, kao i u ambulanti pedijatrije, kaže dr Jadranka Trifunov, specijalista urgentne medicine u Zavodu za urgentnu medicinu u Nišu.
Pacijenti najčešće zovu zbog pogoršanja svoje osnovne bolesti, hronični pacijenti, ali imamo i neka akutna stanja, kaže dr Trifunov. Sa javnih mesta zovu nas zbog kolapsa, ne toliko često, ali se dešava. Na pedijatriji imamo različita alergijska stanja, povišenu telesnu temperaturu, stomačne tegobe, ujede insekata. Takođe, u ambulantu dolaze naši hronični pacijenti koji se javljaju zbog pogoršanja osnovne bolesti, ali i zbog nekih akutnih stanja. Sada imamo dosta tih alergijskih reakcija na ujede insekata.
I pitanje koje stalno postavljamo, a to je vaš savet pacijentima?
Kada su malo topliji dani, kad imamo te velike vrućine treba izbegavati izlazak od 11 do 17 sati, unositi što više tečnosti, laganije se oblačiti i naravno da ishrana bude laganija, sa što manje kalorija, a sa što više voća i povrća i to bi bili neki opšti saveti, poručuje dr Trifunov.
