Sve više obolelih od Alchajmerove bolesti
Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti prvi put je obeležen 21. septembra 1994. godine, kada su se udruženja za borbu protiv ove bolesti i druge organizacije širom sveta ujedinile u naporima da se podigne svest o bolesti i njenom uticaju na porodice, zajednice i nacije. Bolest je opisao nemački psihijatar Alojz Alchajmer (nem. Aloysius Alzheimer) 1906. godine.
Alchajmerova bolest je progresivan, nepovratan poremećaj mozga koji polako uništava pamćenje i kogniciju (sposobnost razmišljanja i rasuđivanja).
To je najčešći oblik demencije među starijim osobama. Većina ljudi sa ovim poremećajem počeće da pokazuje simptome sredinom šezdesetih, navodi američki „Nacionalni institut za starenje“. Iako trenutno nema leka za Alchajmerovu bolest, postoje lekovi koji na određeno vreme mogu poboljšati stanje. Simptomi se obično postepeno javljaju, pogoršavaju tokom vremena, i u jednom trenutku postaju toliko teški da utiču na izvršavanje svakodnevnih dnevnih aktivnosti.
Biohemijske promene (stvaranje plakova u mozgu) koje uzrokuju Alchajmerovu bolest nastaju i 20 godina pre nego sto se prvi simptomi jave. Alchajmerova bolest je jedna od najčešćih, teško terapijom kontrolisanih stanja.
Leka nema, bar još uvek nije pronađen, ali je istina da rizik od oboljevanja možemo smanjiti ako nam je ishrana prilagođena, ako praktikujemo fizičke aktivnosti, ostanemo mentalno i društveno aktivni i držimo stres pod kontrolom.
Znaci i simptomi u ranoj fazi:
Simptomi su uglavnom blagi za početak, ali postaju sve uočljiviji kako bolest napreduje. Osoba može imati poteškoća sa:
– Memorijom- Gubljenje predmeta poput ključeva, zaboravljanje imena prijatelja ili nedavni razgovor, gubljenje na poznatom mestu.
– Govorom- Ponavljanjem istih rečenica ili borba za praćenje razgovora.
– Teško vizuelno opažanje- Pri viđenju stvari u tri dimenzije i proceni daljine.
-Koncentrisanje, organizovanje ili planiranje- Teškoće kod donošenja odluka, rešavanje problema ili dovršavanje višestepenih zadataka, poput kuvanja obroka.
– Orijentacija- Zbunjivanje oko toga gde se nalaze ili oko vremena i datuma.
– Raspoloženje- Osećaj zabrinutosti, depresije ili razdražljivosti.
Znaci i simptomi u kasnijoj fazi:
Kako Alchajmerova bolest prosperira, pomenuti simptomi postaju sve izraženiji. Prema Alchajmerovom društvu, ljudi takođe mogu doživeti:
Zablude: na primer, verovanje, bez razloga, da ih neko krade
Nekarakteristično ponašanje: Pokazivanje agresije ili uznemirenosti, dozivanje ili poremećaj načina spavanja
Teškoće u hodanju i razgovoru: Postaju prikovani za krevet ili vezani za invalidska kolica i zahtevaju neprekidnu negu, koja će im pomoći da jedu, piju i odlaze u toalet.
– Uzroci i faktori rizika od Alchajmerove bolesti:
Šta uzrokuje Alchajmerovu bolest? Naučnici su napredovali u razumevanju šta se dešava u mozgu kako bolest napreduje, ali još uvek ne znaju šta tačno pokreće ove promene.
Istraživači veruju da je velika većina slučajeva Alchajmerove bolesti posledica neke kombinacije genetike, načina života i životne sredine. Faktori rizika uključuju:
Starost- Alchajmerova bolest nije normalan deo starenja, jer mnogi ljudi ulaze u devedesete sa izvarednim kognitivnim sposobnostima, ali starost povećava rizik. Većina ljudi sa bolešću ima 65 godina i više. Posle 65 godina, rizik se udvostručuje na svakih pet godina. Skoro jedna trećina ljudi koji imaju 85 i više godina imaju Alchajmerovu bolest.
Porodična istorija- Imati rođaka prvog stepena kao što je roditelj, brat, sestra jak je faktor rizika. Ovo može odražavati zajedničku genetiku, faktore okoline ili oboje.
Genetika- Naučnici su identifikovali preko 20 gena povezanih sa Alchajmerovom bolešću. Mada izgleda da samo jedna varijanta gena, nazvana APOE-e4, značajno povećava rizik. Ipak, neki ljudi sa genom APOE-e4 nikada ne razvijaju Alchajmerovu bolest, dok drugi koji razvijaju Alchajmerovu bolest nemaju taj gen.
Alchajmerova bolest je prilično česta.Očuvanje kvaliteta života što je duže moguće, dostižan je cilj za osobu obolelu od Alchajmerove bolesti. Rutine mogu olakšati teret kratkoročnog gubitka pamćenja ljudima u ranijim fazama demencije. Ako imate Alchajmerovu bolest, možda ćete se osećati smirenije i više pod kontrolom, znajući da su ključevi vaše kuće uvek na istom mestu ili da vaš negovatelj uvek beleži sastanke na zidnom kalendaru. Kako bolest napreduje, pacijenti sve teže mogu da verbalizuju svoje želje i potrebe drugima. Prema nekim procenama, u Srbiji je broj obolelih od Alchajmerove bolesti između 120.000 i 160.000. Registra obolelih nema, tako da je možda ovaj broj i veći. Zabrinjava činjenica da u Srbiji sve više ljudi oboleva od ove bolesti i da još uvek, osim u dva grada- Kragujevcu i Subotici, nema organizovane brige o ovim pacijentima, te su članovi domaćinstva prinuđeni da se sami snalaze oko brige o ovakvom članu, bez velikog znanja o samoj bolesti i preporukama struke, pored veoma iscrpljujuće psiho fizičke brige. Osim domova za stare i medicinskih ustanova za smeštaj i negu obolelih od Alchajmerove bolesti, Nišu kao i drugim manjim gradovima na jugu Srbije, nedostaju neformalni dnevni centri, gde bi porodica mogla da na par sati ostavi bolesnog člana porodice, koji bi imao stručnu brigu i pomoć tokom dana, kako bi se i društveni život obolelog u neku ruku nastavio, ali i rasteretili članovi domaćinstva koji brinu o svom obolelom članu i razmenjivali iskustva sa drugim porodicama koje imaju isti problem. Leka za ovu bolest, na žalost, nema, ali preporuke lekara, u cilju prevencije ove bolesti su:
Redovna fizička aktivnost
Zrava ishrana
Mentalna stimulacija
Kvalitetan san
Kontrola stresa
Aktivan društveni život
