Narkotička disfunkcija medija

Narkotička disfuncija medija je pojam koji se obilato koristi u komunikologiji, mediologiji, sociologiji, politikologiji i još nekim društvenim naukama, ali je gotovo nepoznat i nevidljiv u svakodnevnoj komunikaciji ljudi u Srbiji. Činjenica je ovo koja čudi, pogotovo zato što je narkotička disfunkcija opšte prisutna, duboko ukorenjena i ukopana u sve pore srpskog društvenog života i obrazac ponašanja ogromne većine naših građana.
Šta zapravo označava pojam narkotička disfunkcija medija? Reč je o pojavi koja označava da se zavisnici od „medijskih narkotika“ zadovoljavaju mnoštvom informacija koje primaju, a istovremeno odustaju od bilo kakvih konkretnih akcija u realnosti. Oni znaju da, na primer, nije dobro što živimo u gradovima sa zagađenim vazduhom, ali nisu spremni na bilo kakav aktivizam po tom pitanju i uvereni su da je dovoljno što lajkuju neki sadržaj na društvenim mrežama koji traži da se nešto preduzme kako bismo živeli u čistijem i zdravijem svetu. Pojedinci koji su pod uticajem narkotičke disfunkcije uvek kažu: „ Treba to promeniti, ali neka to urade neki drugi“. Oni bi voleli da im plate ili penzije budu veće, samo da se za to bore neki drugi, suprotstavili bi se i oni nekim ružnim pojavama u društvu, ali tiho, da oni sami ne budu na udaru i da ne moraju da ulože makar i najmanji napor.
Ne može to tako, dragi prijatelji! Zašto bi se uvek neko drugi borio za Vas? Zar i sami ne vidite da Vas je takva pasivizacija i apatija dovela do fatamorgane i iluzije da nešto činite u virtuelnom svetu, a da u stvarnom ne smete ni da nekome kažete da ne preskače red u kome ste. Neće se to dobro završiti. Kada su jednog zavisnika od narkotičke disfunkcije medija pitali koji je najbolji način kontracepcije, on je i tada odgovorio: „Ma najbolje je prepustiti to nekom drugom“.

Zoran MILADINOVIĆ