Od šteneta do vrhunski obučenog psa

Psi nisu samo kućni ljubimci, koriste se oni u ratovanju i borbi sa neprijateljima od davnina, ali treba znati da i obuka vojnih pasa podrazumeva ogromnu ljubav prema ovim životinjama i strpljenje. Uspešna dresura i redrersura pasa zahteva i vrhunsku obučenost kadra veterinarske službe, kvalitetno izvedene procese reprodukcije i uzgoja pasa, odgovarajuće zdravstveno zbrinjavanje i druge preduslove koji će tek u finalnom delu obuke dati rezultat u vidu vrsnih vojnih službenih pasa koji mogu biti odlični čuvari i tragači, otkriti minsko-eksplozivna sredstva i drogu, napasti tetoriste u sastavu specijalnih jedinica ili izvršavati druge namenske zadatke. Šira javnost često ima priliku da vidi pse u akciji, na primer, u potragama i pri spasavanju ljudi, u situaciji kada otkrivaju drogu i sličnim aktivnostima, ali gotovo da je nepoznanica šta sve treba učiniti u obuci pasa kako bi odgovorili zahtevnim zadacima. Ima li novina u vrstama pasa koji se angažuju, u čemu je njihova obuka drugačija, šta se to sve traži od dresera i vodiča pasa u jedinoj jedinici Vojske Srbije koja se bavi uzgojem i dresurom pasa? Odgovore na pomenuta i druga pitanja smo potražili u razgovoru sa komandantom Centra za obuku pasa potpukovnikom Zdenkom Cvijetićem i njegovim saradnicima.

Centar za obuku pasa je nesumnjivo jedinstvena i jedna od najkvalitetnijih institucija koja brine o psima, ne samo u Vojsci Srbije, vec i u Republici Srbiji. Specijalizovani poligoni za obuku i trenaž sa vojnim službenim psima, kapaciteti za usavršavanje kadra veterinarske službe, ljudstvo i objekti za uzgoj, reprodukciju, smeštaj, ishranu i zdravstveno zbrinjavanje pasa, spomen soba i drugi elementi centra razmešteni su u niškoj kasarni „Knjaz Mihailo“. Obuka pasa na ovim terenima ima dugu tradiciju, što potvrđuju pouzdani podaci da su se psi obučavali od 1931. godine u okviru Vojne marvene bolnice tadašnje vojske Kraljevine Jugoslavije, ali i nedavno otkrivena fotografija u Arhivu grada Niša koja prikazuje defile vodiča pasa i službenih pasa stare Jugoslovenske vojske u centru Niša, datirana u 1937. godini. Prvi centar za odgoj pasa, formiran 1957. godine, menja svoju organizaciju, veličinu i formaciju više puta, dok je današnja struktura centra uspostavljena 2020. godine. Spomen soba je premala za sve fotografije, pehare i priznanja koja podsećaju na brojne uspehe na kinološkim manifestacijama, pokaznim vežbama i drugim aktivnostima, kao i na ljude koji su radili u Centru, lica koja su se obučavala za vodiče pasa i pse tokom čitavog niza godina. Zanimljivo je da i neka priznanja na kinološkim takmičenjima u Srbiji nose naziv po doajenima obuke vojnih službenih pasa, poput Plakete za najboljeg šarplaninca „Slobodan Teodosić“, koja je oformljena po imenu bivšeg komandanta Centra.

„Prvi zadatak Centra je obuka vodiča pasa i pasa različitih kategorija – kaže komandant Centra za obuku pasa potpukovnik Zdenko Cvijetić – U toku jedne godine prosečno obučimo više od sto vodiča pasa različitih kategorija i u jedinice uputimo 50 do 60 novih pasa. Obuku smo značajno unapredili i proširili spektar obučavanja, pošto smo u ranijem periodu uglavnom izvodili kurseve za obučavanje pasa čuvarske i zaštitne službe, dok sada sprovodimo obuku, kako vodiča, tako i dresure i redresure pasa, počev od već pomenutih programa usavršavanja, pa do onih najsloženijih obučavanja za pse tragačke službe, pse za otkrivanje minsko-eksploziovnih sredstava, eksploziva i droga. Nema sumnje da smo dobili novi zamah u obuci pasa zahvaljujući novim metodama obuke, ali i saradnji i razmeni iskustava sa pripadnicima oružanih snaga Nemačke, Italije, Austrije, Mađarske i drugih zemalja. Naši dreseri i veterinari su imali priliku da vide kako se obuka vodiča pasa i pasa izvodi u drugim armijama, mogli su da uporede, da sagledaju u kojoj meri je vojna kinologija napredovala i koje novine su primenjive kod nas“.

Nova organizacija Centra za obuku pasa omogućila je veće sposobnosti za stručna kadrovska ojačanja, kako u delu doktora veterinarske medicine, tako i u redovima dresera i pomoćnika dresera. Pomoćnici dresera su profesionalni vojnici, ali su oni i centralna baza iz koje se obučavaju podoficiri dreseri. Ovaj put su prošle i desetar Jana Đorđević i razvodnik Anđela Vasić, koje su sada zapravo prve žene dreseri u našoj zemlji i jedine u Vojsci Srbije koje se bave ovim poslom. One su završile liderski kurs, sledeće godine idu na osnovni kurs za podoficire i biće podoficiri dreseri pasa. Dve devojke rade, rame uz rame, sa kolegama dreserima. „Ljubav prema psima je razlog zbog koga smo se zaposlile u Centru – govore u glas pomoćnici dresera desetar Jana Đorđević i razvodnik Anđela Vasić – Nije lako nositi zaštitno odelo svakog dana, ali sav napor nadjačava ljubav prema psima. Ponosne smo što smo se ostvarile u ovom poslu. Najtužniji trenuci su kada naši psi odlaze u neku drugu jedinicu, pošto se jako vežemo za njih, ali potom dođe drugi pas, mali i sladak, tako da popuni tu prazninu“.

U ovom trenutku se u Centru za obuku pasa realizuju tri kursa, počev od dreserskog na kome se obučavaju lica za dresuru pasa, preko kursa za vodiče pasa, pa do kursa za pronalaženje minsko-eksplozivnih sredstava. U sklopu obuke za dresere izvedena je atraktivna vežba protivterorističkog napada u kojem su psi, kao u najboljim akcionim filmovima, neustrašivo izvršili zadatak i onesposobili teroriste. „Obuka dresera je izuzetno složena i obuhvata sve oblike obuke – govori izvođač obuke na kursu za dresere službenih pasa vodnik prve klase Milan Bogdanović – Oni jednostavno moraju da uđu u sve tajne dreserskog posla i da sutra budu u stanju da samostalno realizuju kurseve za traganje, pronalaženje ljudi ispod lavina, narkotike, minsko-eksplozivna sredstva, specijalna dejstva i druge. Veliku pažnju, upravo zato, pridajemo metodici obuke vodiča i veštinama dresure pasa“.

Kurs za specijalna dejstva je specifičan, pošto na njemu vodiči pasa stiču znanja i veštine neophodne za upotrebu pasa u specijalnim operacijama Vojske Srbije. Izvođač obuke na kursu za specijalna dejstva vodnik Saša Ristić kaže da kurs traje šest meseci i podvlači: „Obuka vodiča i službenih pasa za antiterorističke i protivdiverzantske akcije je naporna i zahtevna, ali se njome daje veliki doprinos unapređenju sposobnosti specijalnih snaga i jedinica vojne policije, budući da su psi, zahvaljujući superiornim čulima, sposobni da brzo i bez upotrebe smrtonosne sile savladaju protivnika. Sadržaj obuke je prilagođen zadacima specijalnih jedinica, tako da vodiči pasa i psi uvežbavaju, na primer, napad i odbranu, obezbeđenje državne granice, pronalaženje i hvatanje odbeglih lica, protivteroristička dejstva, savlađivanje prirodnih i veštačkih prepreka, upade u objekte i motorna vozila i neutralisanje lica. Najbolji psi u Vojsci Srbije za izvršavanje specijalnih zadataka su nemački ovčari i belgijski ovčari Malino“.

Šest meseci traje i obuka vodiča pasa i pasa za pronalaženje minskoeksplozivnih sredstava. Vodiči pasa uvežbavaju sa psima kako da pronađu minsko-eksplozivna sredstva u vozilu, u zatvorenoj prostoriji ili bolje reći svuda i na svakom mestu, što govori da će upravo oni, koliko sutra, vršiti kontradiverzione zaštite i preglede na eksploziv. „Psi otkrivaju minsko-eksplozivna sredstva na osnovu mirisa – naglašava izvođač obuke vodnik Nikola Vasić – Poznato je da je miris kod psa dvesta puta razvijeniji nego kod čoveka, pošto pas ima 150 miliona mirisnih ćelija. Efikasnost pasa u praksi zavisi od obučenosti vodiča i psa, to jest, ako su vodič i pas dobro obučeni greške i promašaja u otkrivanju mina i eksploziva neće biti“.

Niški Centar za obuku pasa ima najveću odgajivačnicu u zemlji, a može se reći i u regionu, po principu zatvorenog sistema – od šteneta do odraslog psa. „Mnogo radimo na genetskom potencijalu pasa i to tako što više pažnje posvećujemo radnim sposobnostima pasa, a ne na to kako izgledaju – navodi potpukovnik Zdenko Cvijetić – Nekada smo imali nemačke ovčare i šarplanince, a sada je sve veći broj belgijskih ovčara Malinoa, koji se koriste za različite svrhe. Reč je o psima koji su specifični, sa njima treba više raditi, puni su energije i daju najbolje rezultate, mada se mi ne odričemo šarplaninaca kao odličnih čuvara, odnosno nemačkih ovčara koji mogu da se koriste za sve namene. U Centru trenutno imamo najviše nemačkih ovčara, dok drugo i treće mesto ravnopravno dele šarplaninci i bilgijski ovčari. Imamo i određeni broj Labradora, koje takođe koristimo za tragačku službu zbog njihovog izraženog njuha“.

„Psi koji se kod nas oštene, a kasnije završe dresuru, odlaze iz Centra i popunjavaju jedinice koje se bave zaštitom i čuvanjem objekata, ali i u jedinice vojne policije, Specijalne brigade, 63. padobranske brigade, odreda „Kobre“ ili sastava za obezbeđenje ličnosti – naglašava komandant Centra za obuku pasa potpukovnik Zdenko Cvijetić – Psi koji završe radni vek vraćaju se na izvorište. Imamo instituciju udomljavanja pasa u kojoj se psi daju civilima za simbolične sume. Godišnje se tako udomi do trideset pasa. Razlozi za udomljavanje pasa su pre svega humani, pošto mislimo da je za te pse bolje da budu u porodicama i u krugu ljudi koji će samo njima posvećivati pažnju. Nije retkost da ostarele pse kupe dreseri ili vodiči pasa koji su sa njima radili godinama što je još jedna lepa slika ljubavi čoveka i psa“.

Cene za koje se prodaju psi su simbolične, što potvrđuje da ekonomski interesi u instituciji udomljavanja pasa nisu primarni. Ukoliko ste ljubitelj pasa i želite da imate vrhunski dresiranog psa, savršenih karakteristika, javite se Centru za obuku pasa u Nišu. Moguće je da i u ovom trenutku postoje psi koji čekaju novu porodicu. Postavlja se pitanje šta se događa sa vojnim službenim psima koji se više ne koriste u službi, ali nisu ni prodati? „Ako se ne prodaju, čuvamo ih – odgovara potpukovnik Cvijetić – O svim psima u Centru brinemo podjednako, tako da se i ovi psi šetaju, kondiciraju i u svemu imaju isti tretman kao i psi na obuci“.

Zoran MILADINOVIĆ