Raste broj prijava nasilnika

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici daje rezultate. Izriču se mere zabrane prilaska i komunikacije, udaljenje nasilnika iz kuće, a raste i broj žena koje prijavljuju nasilnika.

“ Pet godina unazad, od kada je stupio na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici 2017. godine, situacija se značajno promenila, uvođenjem zabrane prilaska i komunikacije, iseljenjem nasilnika iz stana, sve to daje rezultate“, kaže za naš portal direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić.

„Na godišnjem nivou imamo između 90 i 100 korisnika. Mi smo od početka godine do sada na smeštaju imali 75 korisnika, od tog broja je 35 žena i 40 dece. Nemamo povećan broj u odnosu na ranije, ali nema ni značajnog smanjenja broja žrtava porodičnog nasilja. Znamo da svaka žena može biti žrtva nasilja, bez obzira na godine i obrazovanje, ali konkretno, u najvećem broju slučajeva, to su žene između 30 i 40 godina”, ističe Šćekić.

Naša sagovornica dodaje da je analiza pokazala da su to uglavnom žene oko 37 godina.

„To su žene koje su trpele nasilje u proseku pet, šest godina, pa su zatražile pomoć. Naša najmlađa korisnica ima 17 godina, a najstarija 74 godine, što upravo govori ono o čemu sam pričala, da svaka žena, bez obzira na godine, može biti žrtva nasilja“ kaže Šćekić.

„Ono što jeste veliki problem jeste to što veliki broj naših korisnica nema zaposlenje, nema rešeno stambeno pitanje, tako da, osim zaštite i pružanja psihološke podrške i pomoći, mi radimo i na njihovom ekonomskom osnaživanju upravo tako što ih upućujemo na naš Narodni univerzitet, gde završavaju edukaciju, dobiju sertifikat i gledamo da im pomognemo da nakon toga nađu zaposlenje. I to je prava pomoć“, naglašava direktorka Sigurne kuće.

Naša sagovornica dodaje da je femicid (ubistvo žene) ono što najviše zabrinjava kod nasilja u porodici.

„Jedna ubijena žena je mnogo, a od početka godine 23 žene su izgubile život od posledica nasilja i jednostavno ne smemo da dozvolimo da neko misli i smatra da je vlasnik nečijeg života i upravo iz tog razloga stalno i apelujem da svi mi koji znamo za slučaj nasilja to i prijavimo! Često se dešava da, nakon ubistva neke žene, čujemo od rodbine ili komšiluka da oni znaju da je ona dugo trpela nasilje …nasilje koje kulminira ubistvom sigurno se nije desilo te noći i trajalo je dugo“, ističe Šćekić.

Kakav je profil nasilnika, često među njima i visokobrazovanih muškaraca?

„Nema pravila što se tiče nasilnika. Postoji više tipova nasilnika. Imamo tipične nasilnike i to su obično oni ljudi za koje smatramo da su izuzetno dobre komšije, izuzetno dobri ljudi koji su veoma dobri i u socijalnom okruženju, ali su veoma nasilni u svojoj porodici i mi i ustvari i ne znamo šta se dešava u njegovoj kući. Postoje nasilnici koji imaju psihopatsku strukturu ličnosti, postoje nasilnici koji su agresivni u okviru neke svoje psihijatrijske bolesti, zatim se dešava da su to osobe koje koriste neke psihoaktivne supstance. Ne možemo konkretno da izdvojimo neke tipične osobine, ali možemo reći da su im zajedničke karakteristike to što su oni egoistočni i smatraju da se svaki problem može rešiti samo nasilnim putem”.

Koliko vremena u proseku žene, žrtve nasilja, provedu u Sigurnoj kući?

„Što se tiče dužine trajanja boravka žena u Sigurnoj kući, po našem Statutu, one mogu ovde ostati do 6 meseci. Međutim, ove godine imali smo na smeštaju dve žene koje su kod nas bile duže od godinu dana. Stručni timovi Sigurne kuće i Centra za socijalni rad procenjuju da li je žena spremna da izađe iz Sigurne kuće psihički, ali i ekonomski i ukoliko se proceni da još uvek nije, onda se taj boravak produži. U proseku, žrtve nasilja provedu oko tri meseca u Sigurnoj kući“.

Od početka godine, u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu zavedeno je ukupno 885 prijava za nasilje u porodici. Olivera Mladenović iz Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu kaže da je tokom 2021. godine Tužilaštvu stigla 991 prijava.

„S obzirom na to da nam predstoje tri meseca do kraja godine, može se zaključiti da je nasilje u porodici u porastu, da su se žrtve nasilja osnažile da prijavljuju nasilje i da je poraslo poverenje u državne institucije, jer sigurno da svaka žrtva koja odluči da prijavi nasilje, očekuje da se nasilje zaustavi i da bude zaštićena od predstojećeg nasilja”, naglašava Mladenović. Od ukupnog broja za 2022. godinu, od prijavljenog broja slučajeva nasilja u porodici, 247 lica je procesuirano, odnosno protiv njih se sprovode dokazne radnje. Protiv 88 osoba podnete su tužbe Osnovnom sudu u Nišu radi izricanja jedne ili više mera koje su predviđene porodičnim zakonom, dok je u 106 slučajeva procenjeno da nema neposrednog rizika od nasilja u porodici.

„Donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, nesumnjivo je učinjen korak napred, poboljšana je saradnja između državnih institucija koje se bore protiv nasilja u porodici- Tužilaštva, policije i centara za socijalni rad“, kaže Mladenović i dodaje da se u takvim situacijama radi o hitnom postupanju.

„Svi nadležni organi su u svakodnevnoj komunikaciji. Sastanci se održavaju jednom mesečno za teritorije opština Gadžin Han, Svrljig i Doljevac, a jednom nedeljno za teritoriju grada Niša. Na tim sastancima predstavnici gore pomenutih državnih organa razmatraju sve slučajeve iz prethodnog perioda i za konkretne žrtve porodičnog nasilja se izrađuju individualni planovi zaštite i podrške” kaže Olivera Mladenović iz Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu.

Kancelarija lokalne ombudsmanke u Nišu primila je u poslednjih godinu dana samo par pritužbi na postupanje nadležnih službi u slučajevima porodičnog nasilja, koje se odnose uglavnom na rad policije i Centra za socijalni rad.

„Nažalost, mi nemamo ovlašćenja za postupanje po tim predstavkama, tako da smo te žene upućivali na drugostepene organe, na Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Ministarstvo unutrašnjih poslova, ukoliko se pritužba odnosila na Policijsku upravu u Nišu“, kaže Katarina Mitrovski, zaštitnica građana Niša.

„U par slučajeva smo i direktno republičkom zaštitniku građana prosleđivali pritužbe jer je on i nadležan za kontrolu organa koji su zakazali u lancu kontrolnih i zaštitnih mera. Nažalost, mi ne možemo da kontrolišemo te organe koji su dužni da pruže zaštitu i da dalje reaguju, ali svakako ono što možemo i što radimo je prevencija“, ističe Mitrovski.

„Tu je naša uloga preventivna, kontinuirano sprovodimo aktivnosti na prevenciji nasilja kroz edukacije, pre svega mladih, u srednjim školama i na fakultetima, a u krajnjem, svih starosnih dobi, jer nasilje je prisutno među svim generacijama. Kroz našu praksu, shvatili smo da ima mnogo primera  rodne neravnopravnosti, tako da delujemo preventivno u tom smislu i dajemo doprinos u razbijanju rodnih stereotipa, rodnih uloga“ kaže zaštitnica građana. U susret obeležavanju Međunarodnog Dana borbe protiv nasilja nad ženama 25. novembra, Kancelarija lokalne ombudsmanke će sa Sigurnom kućom realizovati niz aktivnosti kojima će dati svoj doprinos u podizanju svesti javnosti i razbijanju rodnih stereotipa.